Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Нема ништа. Пољубила си их пред спавање. Истуширала се. Ставила на лице крему за ноћ. Навила будилник за шест. Онда је он заспао. Онда си пушила у постељи и слушала кишу. Онда је дошао понедељак.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Посматрам те последњих недеља: ти нешто кријеш од мене! На пример, тај будилник испод твог јастука? Мислиш ли да не знамо да га сваке ноћи навијаш и стављаш под јастук? То није нормално ...
нова столица за љуљање, пегла, мада већ имамо четири комада, спрејови који миришу на боровину и провинцијске биоскопе, будилник, мада већ имамо два, на крају — грозно неталентован пејзаж у уљу, који му је уваљао неки шмекер-сликар, када је осетио
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
“ Пред саму зиму замумла медо, поспано чешућ дебели врат: „Спавати ваља до фебруара, навиј ми, Саво, будилник сат.“ Змијскоме цару вечито зима, прашуму сања и црнце неке.
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
ВИДА: Богатство, право богатство. ТАНАСИЈЕ: Тај је знао зашто је живео. САРКА: Ах, онај сребрни будилник! СИМКА: А чираци, шта кажеш за оне сребрне чираке? САРКА: Мени се будилник допада.
САРКА: Ах, онај сребрни будилник! СИМКА: А чираци, шта кажеш за оне сребрне чираке? САРКА: Мени се будилник допада. Навикла сам; никада га нисам имала у кући, али навикла сам.
САРКА: Мој први муж спавао је као топ, бог да му душу прости, али други будио ме је по неколико пута ноћу; прави будилник. Па ето, крај њега сам се навикла. ГИНА: А шта велиш, Симка, за онај сервис; чисто сребро, за два'ес' четири особе.
ВИДА: А колико ће се тек изнети док прође четрдесет дана. САРКА: Ју, мој будилник! ТРИФУН: Уха, кад пре твој? ТАНАСИЈЕ: Море, има ту вреднијих ствари од будилника.
Знаш га већ какав је, а има пик на сребрне ствари. САРКА: То је истина! (Сети се.) Ју, па он би могао и мој будилник да склони. ГИНА: А у којој је соби тај будилник? САРКА: Баш у његовој.
САРКА: То је истина! (Сети се.) Ју, па он би могао и мој будилник да склони. ГИНА: А у којој је соби тај будилник? САРКА: Баш у његовој. ГИНА: Е, онда да знаш, тај будилник је већ у његовом коферу. САРКА: Шта кажеш?
ГИНА: А у којој је соби тај будилник? САРКА: Баш у његовој. ГИНА: Е, онда да знаш, тај будилник је већ у његовом коферу. САРКА: Шта кажеш? ГИНА: То што ти кажем!
не бој се, нисам ја од таквих; пре бих дала да ми се одсеку прсти но што би се туђе ствари дотакла. (У том тренутку будилник под Саркиним шлафроком зазврји страховито гласно. Она пребледи, престрави се, збуни се, узврда се и цикне.
) Ију, ију, ију! СИМКА: Шта ти би, жено? АГАТОН: Ама, ти као да нешто звониш, Сарка? САРКА (притисне будилник, гуши га, али не помаже): Откуд звоним, шта имам да звоним? АГАТОН: Звониш, боме, те још како!
Утом будилник престаде зврјати; она се умири и гледа очајно час Симку час Агатона.) Ама, шта то би, побогу, људи? АГАТОН: Звонила
САРКА (крсти се). Нека је далеко од нас, ал' биће да су то неки духови. АГАТОН: Нису то духови, Сарка, него будилник. САРКА: Ју, какав будилник? АГАТОН: Па тај што седиш на њему.
АГАТОН: Нису то духови, Сарка, него будилник. САРКА: Ју, какав будилник? АГАТОН: Па тај што седиш на њему. САРКА: Шта имам да седим на будилнику; никад у животу нисам седела на будилнику,
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
А Јанкуљ нашао неки будилник, па се војници сакупили и загледају; — Где га нађе? — пита га потпоручник Александар, чудећи се.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Све тако неке бесмислице... Било је четири часа. Глава ми је клонула и у полубуновном стању, за столом, тргао ме је будилник... Спремио сам се, пробудио Мадаме Сіване и исплатио шта сам имао.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Било је то једног октобарског јутра 1896 године, када ме мој будилник трже из дубоког сна. Ја протрљах очи, умих се и обукох на брзу руку и појурих као помаман на Технику која се, као што
Стајао сам ту, у њеној позадини, као покисао. Идућег јутра, кад мој будилник опет закрча да ме подигне из кревета, ја му, зловољан, заврнух шију и окренух се на другу страну да проспавам још
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Сека, што није бивало, Сека клечи; Срећко је у штофарници забрављен; Риста утекао, јер је покварио метални будилник, и онда још матери дрско одговарао. Мајстор Коста улети натраг у радњу, дочепа неки предмет и расцопа огледало.