Црњански, Милош - Сеобе 2
Иза њих, у даљини, и он је видео ред јабланова, а затим плаветнило неба, али то је код њега будило само тугу. Сунце је било одскочило, али он је знао да га неће гледати, како одскаче, још много пута.
Арнаут је то!“ То лице, са ружичастим уснама, насмејано, није будило завист у њених јетрва, иако је било лепо. За њене очи говориле су да су страшне, зле, чудне, као у буљине.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Целу ноћ он је чуо њино шапутање и гукање, док се болесно дете сваки час будило и плакало. И мада сад беше још лепша, снаха га више није опијала својим ходом, превијањем и грудима, као пре.
Матавуљ, Симо - УСКОК
То је будило већину домаћих, дјецу пошљедњу; сви се крстијаху, а многи одмахнуше главом, рекавши: „ђаво ђетињи!“ Клепање затече
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
У XВИИИ веку, када се будило историјско осећање српско, једва се нешто мало знало за старе споменике српске писмености.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Са једног краја логора допирала је монотона, отегнута песма војника, што је у многима будило сећање на родни крај. Неко је у близини ћурликао на свирали народну игру, из свега четири тона, док га је други из
Купине су биле румене, маслачак отварао цветне главице, а на врховима травки блистала се роса као суза. Све је будило пријатна осећања... Али топови су ту, непријатељ је пред нама, треба се тући, убијати. А зашто све то кад је живот леп?
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Поред пута село се тек будило, магарци су рикали, а бабе су разносиле тешке товаре на леђима као да смо негде у земљи Дон Кихота.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
То плетиво га је све више прожимало и будило у њему сјај неке несазнане ватре, мада је досадни Велестинац једнако опомињао да у свему томе, могуће је, има мала
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
И то расположење што је тако, на све стране, распростирало читаве таласе моралне снаге и будило и расцветавало најнежнија осећања и најслађе снове, захвати и занесе наједанпут и чудно и саму госпођу Леђенски чим
Ћипико, Иво - Пауци
Из дна душе будило се болно чувство, неодређено, безразложно; но тек оно га бијаше освојило и он му се је предао. И отада га оно
Његово вјерско нагнуће лежало му је у његовим чувствима, и оно се једнако будило и скрушавало на догледу елементарних страхота и свјетлости пуна дана, у замирућем западу, као што и у тишини ноћи.
Чувство љубави будило се и избијало из цијелога му бића. Он зажели миловања и утјехе и болно се сјети очеве срџбе и презира.