Црњански, Милош - Сеобе 2
Бојала се да ће га убити при покушају бекства. Павле је само погледа, и опет се насмеја. Вели, бежаће до Будима, а одатле ће у Беч, и тераће све док не постигне, код грофа Бестушева, насред Беча, совершенују росијску протекцију,
Питаће га кога то има у кући? Ко је то? Одакле? Куда ће из Будима? Најбоље ће, каже, бити да Исакович не излази из куће, два‑три дана, а после, да пређе у кућу Трандафила, господина
волео друштво и говорио је да је његов дед пошао, го, као пиштољ, из Солуна, да је био застао у Београду, и терао до Будима. Куд би, њему, Георгију, била срећа, да је деда продужио до Беча, и Лајпцига.
“ Она је још једном, последњег дана, пред полазак Павлов из Будима, рано, ујутру, прошла, у кошуљи, кроз његову собу, али, изгледа, да Исакович ни то није разумео.
Пољубио се на растанку са њом. Пољубио је као сестру. Исакович је намеравао да из Будима јаше до Беча, кришом, странпутицама, са пиштољима у пасу.
Хвалио се Трандафилу да ће стићи, некако, до Бестушева, као што је стигао и до Будима. Јахао је, каже, тим путем, у рату, пре седам година, кад су францески хусари били допрли до Прага.
обичај да каже, у фамилији, кад не би било Павла: „Наш је Паја ишао, као удовац, као смрзнут, али правим путем, до Будима. А та Евдокија, упаљеница, ушла је као ђаво, и пролеће, у њега, и хтела да га скрене с пута.
Кола су изишла, из Будима, уз вику коњушара, незадржана и непрегледана. Шеве су излетале, у пољу, испред кола, и њихов клик мешао се, у колима,
За те војнике, то је било и ружно и невероватно. Божичева кола, кад су далеко одмакла од Будима, у брдовитом крају, застала су, у подне, на једном пропланку, са којег се видик ширио далеко, према Грану.
У којој никад дотле није био. У коју се никад више вратити неће. ВИ БЕЛИ ЗЕЦ И ЦРНИ АЈГИР НА ПУТУ На свом путу из Будима у Беч, мајор Јоан Божич, са женом и ћерком, у пролеће године 1752, прву ноћ провео је у вароши Гран.
Да памти, кад је у сватовима био, и ко му је био „фифер“. Мајор Јоан Божич, на путу из Будима у Беч, пошао је из Раба, рано у зору.
зазирали од њеног мужа, за кога се јавно говорило да је убио два своја пријатеља, госпожа Евдокија била је врисак Будима, већ годинама, пре него што се са Павлом срела.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Мислећи да му иде епископ, кога је још из Будима познавао, он помисли: казаћу му да сам му донео десет дуката за манастире и десет за одежде.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Његов српски национализам обухватао је сав српски народ »от града Будима даже до Његуша«, национално образовање за њега је било важније од религиозног, и као владика више је радио као Србин
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
) 292 (ЕТО НЕШТО КРАЈ БЕЛА БУДИМА) 293 ПОЕМЕ И ЕПСКЕ ПЕСМЕ 295 ТУГА И ОПОМЕНА 296 СТОЈАН 321 БЕЗИМЕНА 356 (1 ПЕСМА) 358 ИИ ПЕСМА 393 ИИИ
(ЕТО НЕШТО КРАЈ БЕЛА БУДИМА) Ето нешто крај бела Будима: Кô шут јарац баш тако изгледа, Ал' је чудо над свим чудесима.
(ЕТО НЕШТО КРАЈ БЕЛА БУДИМА) Ето нешто крај бела Будима: Кô шут јарац баш тако изгледа, Ал' је чудо над свим чудесима.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
РАЧАНИН: СЛОВО У ЗОРИ БЕОЧИНСКОЈ 116 СТЕФАН РАЧАНИН: У СЛОВНУ СЛАВУ 117 БРУЈЕВИ 118 РОЅА ЦАНІНА 119 ЉУБОВИЂА 124 РУЖА БУДИМА 128 СЕДМИЦА 132 ПОНЕДЕЉАК 134 УТОРАК 137 СРЕДА 140 ЧЕТВРТАК 145 ПЕТАК 148 СУБОТА 152 НЕДЕЉА 156 БЛАГО БОЖИЈЕ 170 БЛАГО
БУДИМ І Ноћ це свукла до колена: пања ево - нема клена. Жути лишће по брдима: стара кућа крај Будима. Заиграла луда карта: двапут Олга - трипут Марта. Не множи се него дели. Са Урала снег се бели.
ІІ Минуло је с лампом лето. (Једно смркне - сване пето.) Разапета о чудима стара кућа крај Будима. Златна чаша склизне с руба изнад стола сјане дуга. Строп се круни, сени круже. То се негде смиче уже.
ИИИ Спадне књига на три ретка. У четвртку пола петка. Жубор креча међу снима: стара кућа крај Будима. Отиснуто са површи о бокал се вече скрши, па се дигне, расталаса као жито које класа.
Зашто Пава, а не Ленка? Сија ли то - о Господе! златан чадор иза воде или лебди, у чудима, стара кућа крај Будима?
Из Будима у Сантово сентандрејско сведем коло. Изгрејао ластар с пања. Загасито језик дише, дишу Чанад и Батања а ромори Пом
Шта из шале произиђе, Љубовиђо Љубовиђе! РУЖА БУДИМА Плане ми свећом с хума дивизма: по кућној коцки планине, равни, напуклост ствари, видик астрални.
А пламсај бића - као судбина прати ми сенком ружа Будима. Грозницом окна дрхти светлија потка предела, коју проткају нерви цвали ми по руј-очају родних брегова - а
А песма где је сјај изгубила, девичњак распне ружа Будима. о снаго зрења, радосну звонкост алкохолизма пејзаж већ слути!
А бољку ову што ме слудила, позлати пчелом ружа Будима. Прогреј ми, звездо, љуштуру тела, сажет пакао, куд глува буја понор-травуља, што не лелуја но гуши трепер
А лампом круне струк је уждила црквица журна - ружа Будима. Прозрем ли лета - то није азур већ просјај који, сунчан интервал, радосног ког је пљуснуо свевал с лозе живота у
А међу руљом, међу људима, чини ми наклон ружа Будима. Хвата се иње по рубу текста, па пршти, веје, док не обвеје домове шумне, строфине стреје, подрив-сликове и
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
Покажи им међе своје, Твоје горе, реке твоје. „Од Солуна до Будима И где Тимок златни стиже, И где шуми бистра Уна, И Ловћен се небу диже — То су моје кршне горе, Куда Срби српски
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
“ 178. Вијала се бела лоза винова Око бела, око града Будима. То не била бела лоза винова, То су били два млада и мила: Они су се у невреме састали, А сада се у времену
187. Савила се бела лоза нинова, Око тога бела града Будима; То не беше бела лоза нинова, Већ то беше двоје мили и драги, Који су се из малена волели, И из једне ситне књиге
“ “Стара мајко, не зебу ми ноге, Но ми зебе срце за јунаком!“ 212. Вила се лоза нинова, Около града Будима; Будила цара Лазара: “Устани, царе Лазаре!
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
На поселима у Идвору слушао многе приче о сјају цареве палате на врху брега Будима и о чудима висећег моста преко Дунава који је спајао Будим и Пешту.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Рана и блага септембарска ноћ се спустила, а на обема обалама Дунава трепере безбројне светиљке Будима и Пеште. Као какав фантом гледа ме та двоимена варош из таме, и буди у мени безброј успомена.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Оженио се Српкињом из Будима, становао у тазбини, имао два сина, дакле почео не може бити боље. Мало је болело родитеље његове што им, откад се
Риста је писао сестри дугачко писмо; као узгред јој је јавио да ће их посетити један његов друг из Будима, столар са самосталном радњом, који путује послом. А оцу је писао Риста о тој истој посети мало отвореније.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
љеба и црвена вина; али Марку три књиге дођоше: једна књига од Стамбола града, од онога цара Појазета; друга књига од Будима града, од онога крала будимскога; трећа књига од Сибиња града, од војводе Сибињанин-Јанка.
Која књига од Стамбола града, цар га у њој на војску позива, на арапску љуту покрајину; која књига од Будима града, краљ га у њој у сватове зове, у сватове на кумство вјенчано, да га вјенча с госпођом краљицом; која књига од
Песму Предраг и Ненад добио је Вук од Јована Берића из Будима. Осим Вукових певача, ваља овде споменути и Леку Мастиловића, „ускока и славног гудца и пјевца из Гацког“, од кога је