Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Наједаред пуче пиштољ. Он се трже. — Устај! — викао је Ногић. Он скочи и погледа нада се. — Шта је, што ме будиш? — Дева те тражи. — Шта ће? — Да ти нешто каже. — Јесте, ја те тражим. Курјаци су солујили јагње са свију страна.
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
Што ћиш сад? Да будеш сиромах Ирос под твојом старостом, као што кажи мудро греческо слово, да будиш сиромах Јања. Да чекаш крајцара, и не добииш, и да умреш од глада.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Где су они срећни дани и она плитка река на чијој сте се обали смејали као шашави? Будиш се у нечијој охлађеној соби у туђем кревету за издавање, у коме је можда неко умро. Вода у чаши залеђена!
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
— закука мој ноћни масер с друге стране жице. — Где је ту поента? — Хоћу да кажем — наставих — уместо што будиш поштен свет ноћу, боље зови 988 или нешто слично: распитај се о томе шта игра у „Звезди“ или где да набавиш робу која
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
веле извесно, рече он, задуван и уморан. — Е, кад ће пре ! Тек је трећи дан од промене, примети Ђокић. — Шта се будиш, море... ком га везеш? одговара му председник. Што сте ви јуче ишли у Београд, него за то. Море, њему се то знало...
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
ЈЕЛИСАВЕТА: „Сувише сам несрећан и без тога!” ВАСИЛИЈЕ: Тако. Сад га ти будиш... СОФИЈА: „Отвори очи, драги старче! Ви сте само сањали! Саберите се!” ЈЕЛИСАВЕТА: „Зар он није био овде?
Црњански, Милош - Лирика Итаке
“ Трећи: „Леш, леш, леш.“ Ти, међутим, шириш, као лабуд крила, заборав, на Дунав и Саву, док спавају. Ти будиш веселост, што је некад била, кикот, ту, и у мом крику, вриску, и вапају. У Теби нема црва, ни са гроба.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Сузе моје, бледа вило, На гусле ми рониш старе; Што залеваш незалеве, Што ли будиш понеаре? — Смрт да кунем, смрт да псујем, Кад се с њоме измирујем?
Да нам будеш увек тако, као до сад, свéтô, Да нам будиш лепшу зору, кâ најбољи петô, Куд год пошô, куд год ишô, нико ти не сметô, Дуго нам се, много нам се Новим Садом шетô
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Пробудио сам га. Он се наљути: — Баш ме брига што си дошао!... Зашто ме због тога будиш! — Зар ниси спавао ноћас? — Какво спавање — он протегли руке и зевну. — Играо сам фарбла целе ноћи.