Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Он ти онда држ рукама за жиле, те једва изгамбуља на обалу. Кад има шта видети!... На ногама му жуте букагије, као восак!... — Аох! — повикаше сви, а очима узверише од страха. — Погледа... баш букагије!... Шта ће сад?
На ногама му жуте букагије, као восак!... — Аох! — повикаше сви, а очима узверише од страха. — Погледа... баш букагије!... Шта ће сад? Скинути не може. Хајде, Вели, да се полако гамиже, па што бог да!...
Док се обре пред њим црн поп! Асли црн као угљен, а лице и све му зарасло у саму браду. »Дај ми те букагије да ти скинем!« — Баш лепо заиска? — упиташе неки од њих. — Заиска, јакако!
и окреће се исто као радиш; дојури већ до њега, кад — ал̓ опет онај црни поп па иште букагије. Петар не да никако... Облета поп и иска, па га опет нестане... Спаде Петру и друга пранга.
Петар не да никако... Облета поп и иска, па га опет нестане... Спаде Петру и друга пранга. Он узе букагије у руке па носи, а опучи сад брже... Иде тако иде, док ти њега нека рука дохвати остраг за раме.
Окрете се Петар, кад — али опет онај поп. »Дај ми, море, те букагије!« — Не да он никако. Салета тако, салета... Док запева петао негде у селу... Нестаде попа. — Носи ли он букагије?
« — Не да он никако. Салета тако, салета... Док запева петао негде у селу... Нестаде попа. — Носи ли он букагије? — упита онај што је растурао карте. — Не пушта он њих шале... Донесе их тако кући.
Донесе их тако кући. Наложи, вели, ватру, као да ће вола пећи. Кад се добро разгори, он разгрте жар, па букагије усред ватре!... Ништа ти бог не даде, него стаде писка, цика, пуцњава, као да кокице кокаш...
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Чамча опази да им је на ногама доле неки велики модар прстен, читав круг озлеђен; нема сумње да су ти још недавно букагије носили, или можда су још недавно у тамници лежали. Путници вечерају.
) — чорба, супа од поврћа и меса у којој је обично размућено јаје букагије — окови на ногама Бунипарта — Наполеон Бонапарта (1769—1821), велики француски војсковођа, државник и цар бурунтија
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
ону где је намалан онако наслоњен на своју раденичку руку са погледом пуним бола у очима, а пред њим намалане неке букагије како омотавају завијутак хартије на коме пише: »Правда и слобода у оковима«; ако се, то јест, само добро сећам, пошто
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
натприродна бића, људског облика а псеће главе пура — ћурка путо — гвозден ланац, саставни део кола до лотре; негве, букагије пушћеница — распуштеница разрасхатлеисати се — слободно се провести забављајући се, провеселити се, осећајући се
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
ПРИЧИНА Будим се као сред причине: Удишем ваздух пун магије. На рукама ми лисичине. А на ногама букагије. Из пространога казамата Са авлијама и кулама Не чујем више глас аргата Ни кораке у цокулама.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
давно, време бирземаниле — одавно борија — труба бркљачити — мрмљати брњаш — коњ који има белу пегу на њушци букагије — негве, окови за ноге букати — мукати, рикати бурунтија — писмена заповест, указ вакасуз — невреме, незгодно доба,
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
Па онда, место да си написао људски какву прокламацију да је полицији чисто мило да ти метне букагије на ноге, а ти: „Душо моја, жића млађанога”, један, два!... Има ли још што, господине Вићо?
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Приповиједа се у Земуну да је ондашњи један трговац, желећи такову траву наћи, некакву бабу метнуо у букагије, па је пустио ноћу да иде по ливади: па као гдје би се букагије саме од себе отвориле, ондје мора бити расковник«
желећи такову траву наћи, некакву бабу метнуо у букагије, па је пустио ноћу да иде по ливади: па као гдје би се букагије саме од себе отвориле, ондје мора бити расковник« (Вук, Рјечн., ѕ. в.). По народном веровању у околини Бољевца, р.
Такав је и »коријен од траве«: он, кад наиђу на њега, отвара коњма букагије, а ловцу растура пушку на најситније делове и откопчава све што је закопчано, али и тај корен познају само змије и
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
паде, а Ђемо допаде, свеза Марку наопако руке, па извади синџир из егбета, окова га све у гвожђе љуто: а на ноге двоје букагије, а на руке двоје белензуке, а на грло синџир-вожђе тешко; па посједе његова Шарина, а дората води у поводу, привезао
Бродац) Брчко — место на десној обали Саве (ниже Градишке) бугар-кабаница — чобанска кабаница буздохан — буздован букагије — путо, негве, оков на ногама Букреш — Букурешт була — муслиманска жена буљубаша — заповедник над одељењем војске