Употреба речи буквица у књижевним делима


Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

отъ алфавита, у Будиму 1826, Писма, која је прикупио Ђорђе Магарашевић, у Будиму 1829; Првенацъ, Ужица, или ДосïΘеева Буквица у Карловцу 1830. И доцније Доситеј Обрадовић је чешће издаван и више читан но иједан од старијих писаца српских.

« Зато у његовим делима има толико превода: Буквица је састављена из Јована Златоустог; ХристоиΘïа је превод једног грчког популарног дела из XВИИИ века; Слово поучително

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

— олтар алумнист — питомац, ученик у «опште житију» (који живи с друговима у школи и ту има стан и храну) алфавит — буквица, азбука, алфабет, абецеда алфа — а (грчко слово) аман — узвик преклињања и вапаја или милости и опроштаја; побогу,

Ћипико, Иво - Пауци

Бујан је и зелен, а отац вели да се сјећа кад је ту голет била. Сунце шуму обасјало, па вршци младих буквица, рекао би, упалили се по њему, у прошарици испрекрштале се плаветне сјене и мирно опочивају на меком бакарастом сушњу.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности