Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Чињаше им се доста крива. Баш кад уђоше у њу, наиђоше на једну букву — дебела је, голема, рекао би, има јој сто година.
— Ено их, Живане! Удри! — чу се други неко и груну пушка. — Страхиња, склониде то чељаде амо за букву! — рече чича Мирко. — Они се лудаци не шале! — Хватајте и ви бусију! — рече Пурко и осталима.
— Хватајте и ви бусију! — рече Пурко и осталима. И сви стрчаше за пушкомет наниже, па западоше — ко за букву, ко за камен. Утом изби Живан с људима на брдо, па подвикну: — Амоде, лопови, да видите ко је Живан! — Одмичи, море!
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
“ По сличном принципу изграђене су и следеће брзалице: „Ремен — уз букву те јемљем“, или: „Два мачка гредом греде, једном име Кундрац, другом Макокундрац: шиш Кундрац, ћера те Макокундрац“.
Милићевић, Вук - Беспуће
Инжињер оде одмах радницима, а они сиђоше доље у хладовину, под једну букву, с густом, непрозирном и непробојном крошњом и обилатим и бујним лишћем које сакрива гране и огранке.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— Сад ће они равно под Грмеч, преноћити код куће, а ујутру их ето на Оканову букву, у Манину чету тамо се купе сви бјегунци: „Така и така ствар, друже Миле, јављамо се у редове.
У овоме послу то ти ништа не важи — одреза Пантелија. — Ето, на пример, неки дан, у патроли, гледам ја једну букву, гледам је равно у лице и мислим се: буква, шта ту има друго. А кад тамо ... — Кад тамо? — приупита сељак.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Он за лонац, а Марко њега за браду, па носи, носи к једној букви; расцијепи једном руком ону букву, па упреши старчеву браду у ону расцијепину, и остави га тако да виси о бради, а он оде натраг у колибу.
Они сад лиј ено ту сити ручају, а кад ручали, одведе их Марко да виде старца упрешена с брадом у букву. Кад тамо, ал' јест! ни букве ни старца.
Кад тамо, ал' јест! ни букве ни старца. Старац ти, мој брате, ишчупао букву из земље, па зглобиту онако са жилама и гранама одвукао, а куд је год пролазио с њом, свуда је лежало дрвеће по земљи.
Све је то старац вукући букву за собом поваљао. Они сад угоде онијем трагом, па за њим. Ишли они тако, ишли, богме дођу до једне јаме и нађу да је
Ишли они тако, ишли, богме дођу до једне јаме и нађу да је старац у ту јаму увукао ону букву. Кад то виде, Краварић Марко рећи ће својијем друговима: — Браћо, хајте ме спустите у ову јаму, а ја идем тражити
Он им сад каже све, и пита их јесу ли видјеле старца од палца са брадом од лакта, а о њој вуче букву. Оне га упуте одатле да иде даље.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Зрнце по зрнце капље из кљуна и за трен ока торба је пуна. Пресрећан Ћоса под букву сједа и богат поклон у торби гледа, кад у њој сјеме од сваке феле!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Да бог да! али како ја знам... — Насрадин хоџа у некаквој врлети сјекао велику букву за дрва, па кад види да ће буква да му падне низ брдо, он одозго привеже свога магарца, да је затегне уз брдо; али
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
дијете опет навали да иде у свијет, и кад га међед друкчије није могао одвратити, а он га изведе пред пећину под једну букву, па му рече: „Ако ту букву можеш ишчупати из земље, онда ћу те пустити да идеш | у свијет, ако ли не можеш, још ваља
свијет, и кад га међед друкчије није могао одвратити, а он га изведе пред пећину под једну букву, па му рече: „Ако ту букву можеш ишчупати из земље, онда ћу те пустити да идеш | у свијет, ако ли не можеш, још ваља да сједиш код мене.
” Дијете спопадне букву, па повуци тамо повуци амо, али не може да је ишчупа; онда се опет врати с оцем у пећину. Кад послије некога времена
времена дијете опет навали да иде у свијет, међед га изведе пред пећину и каже му да огледа може ли сад ишчупати букву из земље. Дијете букву спопадне и ишчупа.
Дијете букву спопадне и ишчупа. Међед му онда рече да јој окреше гране, па заметнувши је на рамо као кијачу да иде у свијет.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Тек кад се дохвати Венчаца, умери корак и, чим зађе у шуму, паде под једну лиснату букву. Трчао је више од часа, па му је сад требало доста времена да се поврати од умора и да хладније размисли о даљим
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Дивови му признају да је бољи јунак од њих и пусте га на миру. Сјутрадан пођу сви у дрва. Дивови извале сваки по букву, упрте на раме и пођу пећини, а старац понио товар ургана, па почео везивати дрво за дрво, као да хоће сву шуму да
Он за лонац, а Марко њега за браду, па носи, носи к једној букви; расцијепи једном руком ону букву, па упреши старчеву браду у ону расцјепину и остави га тако да виси о бради, а он оде натраг у колибу.
Кад тамо, ал’ јест! ни букве ни старца. Старац ти, мој брате, ишчупао букву из земље, па зглобиту онако са жилама и гранама одвукао, а куд је год пролазио с њом, свуда је лежало дрвеће по земљи.
Све је то старац вукући букву за собом поваљао. Они сад угоде онијем трагом, па за њим. Ишли они тако, ишли, боме дођу до једне јаме и нађу да је
Ишли они тако, ишли, боме дођу до једне јаме и нађу да је старац у ту јаму увукао ону букву. Кад то виде Краварић Марко, рећи ће својијем друговима: — Браћо, хајте ме спустите у ову јаму, а ја идем тражити
Он им сад каже све, и пита их јесу ли видјеле старца од палца са брадом од лакта, а о њој вуче букву. Оне га упуте одатле да иде даље.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
једну стару букву, СЕЗ, 70, 1958, 398). У околини Бјеловара букова гранчица, забодена негде у кући на Ђурђевдан, употребљава се у
После неког времена под том буквом он се зачуди чему се је исповедао у страху од смрти и мало засече букву, кад из ње потекне крв, а он, престрашен, скине капу, клекне, прекрсти се и изговори оченаш.
У Крставштини, као и у околини Бјеловара, верује се да ни гром неће у букву, јер је »Мајка божја имела зибел од буковега древа« (ЗНЖОЈС, 39, 1957, 340).
Ћипико, Иво - Пауци
— Овдје сам се— вели — једанпут, у ову букву, сакрио. Јесенас нечија двизица изгубила се у моме стаду... Видим ја: чобани гледају згоду да је макну...
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Неће Дадара клонути за какву букву као усопљени крмак и онде хрипати, беспомоћно гледајући како кроз ђавољи предео Саборишта шипчи она соколарска напаст.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Дјечаци се спустише на малу зараван и сједоше под прастару дебелу букву која је расла у средини и својом широком крошњом наткриљивала скоро читав пољанак.
— Ихај, ово треба да види читави свијет! —весело повика дугоноги дјечак и брзо загребе уз прву букву. Попео се до на сами врх, све док му глава није изронила поврх треперава мора од лишћа.
— Аха, шта ћеш сад?! — злурадо дочека Николица и сједе под букву заједно с кујом. — Одлази одатле! — повика Стриц с грана. — Нећу!
дрекну Стриц, муњевито прискочи стаблу и док се још дјечаци нису ни снашли од изненађења, он се већ окретно пузао уз букву. Заустави се тек у првим гранама и злурадо се исцери: — Нек сад за мном дође, шпијунка једна! Ух, што је мрзим!
Запази то и Стриц, али се ипак правио да ништа не види, иако му је срце тако играло да од радости умало није сунуо уз букву и горе на врху раширио крила и полетио чак до Америке. Тако се њему бар чинило. — Па дедер, шта ћемо сад с Луњом?
— Идемо мало даље од логора, па на букву. Одозго ћемо вирити како нас траже. Бојећи се изненадног доласка потјере, дружина журно крену кроза шуму.
На једно педесет корака од логора Стриц одабра једну букву ниске и врло густе крошње на коју се лако могло попети. — Ево је! Ту нас неће наћи ни свети Пантелија.
— А шта ћу ја с мојом Жујом? Она се не зна пењати. — Па да је свежемо под букву — бубну Стриц. — Ехеј, а кад је они нађу, па погледају горе и виде нас! — досјети се Ђоко Потрк.
— досјети се Ђоко Потрк. — А ми нећемо да сиђемо, па им је опет џабе! — заинати се Стриц. — Они могу посјећи букву! — препаде се Николица. Најзад се договорише да кују вежу за једно дрво, десетак метара даље од њиховог.
Стао је под саму букву, пажљиво се загледао у њезину крошњу, а онда гласно викнуо: — Еј, шта ви радите горе?! Галама у висини одједном
У близини јаме дјечаци су се већ дуже времена играли жмурке. Луња је сједила уз једну букву, плела чарапу и пратила их погледом.
растао и понесен лаким вјетром лазио укосо баш под његове табане, чича се брзо дохвати првих грана и пође навише уз букву, кад одозго одјекну заповједнички глас: — Натраг, душманине, јер ћеш добити по глави!