Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
Зивкају, шале се, дајући му дуван и мешајући барут да би после кад у цигари букне барут и опржи му лице, браду, он од тога преплашен, сасвим побеснео, крештећи сумануто да се цела чаршија узбуни,
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Па када дође, нек на ведло букне, Нек пушка цикне, а сабља посукне, Јер ето веће све ђаволу оде, Ни црву тако не има слободе, А камо л' чојку, та
Разгорели тешки јади, Залуду се ветрић труди Да и мало поразлади, Јер кадгоде лађан пирне, Све то већма пламен букне, У душу га већма дирне, Већма спомен кроз њу сукне. Тио ветрић, тио дује, Ал' му душом пољуљује.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Још ми у срцу кљуца туга за долином и остављеним дједом, али кад ми кроз крошњато дрвеће букне у сусрет, сасвим изблиза, огроман мјесечев пожар, ја све заборављам и узбуђено протепам: — Ево га? — Аха, видиш ли?
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Сад реците, шта је боље: пламен љубави Који се, моћан, до небеса усправи За ноћ букне и згасне, или Уредан живот, у којем ти се ништа не мили?
То није фуруница, то је јогуница, Лед ледени, а плане кад се не надам. Чудеса из часа у час она ради: Букне ли — тад се сва дрма и хукће. Онда, врела, оде на снег, да се хлади. Пепео истресе, Потом, Иза куће.
Сваки пут кад из искони древне У капљици воде зрака севне Знај, то у срцу пролазности сласне По један век букне и згасне.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
читавог Бадњег дана; разговор би почињали после вечере, њих двојица сами, и слушали један другога све док село не букне пуцњавом и вревом петлова.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
КАП. ЂУРАШКО (за себе): Као пламичак свеће воштане, Што на све жеље ветра пристане — Тули се, букне, гаси се, плане, Докле и свеће тако нестане... ВУЈО: Слободан?... Слободан, дакако!...
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
ДАФИНА Кад нељубљено мре, тмоло је ваздухом на страст. У маху повенућем То букне пупољ прецветању, смрт нељубљено разбуди. Дафину на гроб не сади. тмоли је дах из ње, сабласно мами у таму.
Он труби, труби у предвечерје страхобни руб. И видим, само што пагубом не букне кужна олуја. И чујем, само што страхобно у складу не захори Алилуја.
Ћипико, Иво - Пауци
И он је овога часа заволи још више, у њему се будили слатки осјећаји и на махове букне момачка страст, притајивана тако дуго у незгодама и невољи живота.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Накривила главицу на једну страну, стисла зубе, раширила ноздрве као ждребица и шапицом га лулушка лево-десно, док не букне, док се не устобочи као гладна ала.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Како су људи неједнаких ћуди. Има луђих од луђега. Из мале искре замотане сламом, пламен засјат букне. Боље и лепше је што је мало навинуло се испраљати почвршће, неголи пало и сроњено до краја издизати.