Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Јамачно га не знате? Видите, била је у селу Јасиковцу, чак горе негде око Ивице или Букова, једна велика и јака задруга, која је од вајкада још носила име Пупавци.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Има их и пословењених. Има и укрштања између Аромуна и Словена. По Галичици, Петрињској планини и изнад села Крушја и Букова баве се и сада преко лета Аромуни са својим многобројним стадима.
Милићевић, Вук - Беспуће
на један разваљен пут, пун крупног камења на коме се познају обли трагови челичне шипке; доље, испод њих, зарасла брдо букова шума, пуна хладовине и свјежине.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
А један српски реч тол’ко ли се зар плаћа!? Еј, букова главо! — Па само неколико речи; тек кол’ко аваза да дамо! — рече Сретен молећим гласом.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Па да је барем букова даска На стоваришту Градског отпада, Лакше би му било! Нема изласка: Човеку је суђено да пропада, А да се нико у
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Некаквој болесној жени падне на ум усред зиме на букову мезгру. Кад јој муж каже: „Бог с тобом, жено! откуда сад букова мезгра? Сад букве пуцају од мраза“, она му одговори: „Е мој чоече!
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Од трускања поскакује му цвикер, изнад главе стрше му она четири зашиљена букова коца као да чекају одсјечене главе, волови ритмички машу реповима и флегматично зуре у свјетину.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
« — питаше се Ђурица двадесети пут, лежећи на мекој росној трави, под зеленим и густим наткриљем букова лисја. Груди му се још силно надимаху, и сваки му мишић играше и дрхташе од умора и узбуђења.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Откуд сада букова мезгра? Сад букве пуцају од мраза. А она му одговори: — Е, мој човјече: нема 6олећега, а он би наложио ватру око
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
једну стару букву, СЕЗ, 70, 1958, 398). У околини Бјеловара букова гранчица, забодена негде у кући на Ђурђевдан, употребљава се у врачању против грома; кад лети грми, старе жене ваде ту
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
клупи, Стриц је осјећао како му се његове дуге ноге све више дрвене од страха као да се претварају у два обична букова штапа. Да лав на њ јурне, чини му се, он с мјеста не би могао да макне. Да му миш потрчи уз ногавицу, не би ни онда.