Употреба речи букових у књижевним делима


Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

Чује се једначито и одмерено њихање букових грана, бруји и тутњи поносито рашће, шапће и дршће плашљива бреза и јасика...

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Просипа се светлост по увелом лишћу ретких букових чечарица, по сивој каменој прашини на путељку. Голица ме смрад лешине и оштри мириси спарушене дивизме што се упиње да

Матија Изиђем напоље да накупим грања по шуми. Ведро је, струји лаки ветар између голих букових стабала. Вода се одваја од исцепаних крпа снега, врлуда кроз слепљено лишће измешано са гранчицама, мртвим бубама и

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

љескара, умјесто птице, испаде дугоног бос дјечак и трком јурну у сјеновиту дубину старога гаја између голих и правих букових стабала. Куд ли то дјечак отрча, на чији знак?

Зачас те, каже, може шчепати ледена рука непозната чудовишта и повући за собом под зашаптане сводове букових крошања. А шта ће даље бити — брр! — страшно је и помислити.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности