Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Негде у даљини чује се да хукти Воденички точак промукнутим гласом; Дим и пламен ждеру небо које букти, А водено цвеће спава над таласом. Опет једно вече...
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Стоји још неколико празних тањира, само на једном дуван истресен из луле. Четири празна свећњака; само у једном што букти дебела хартија којом је свећа била омотана, и црн дим мирно се уздиже и дохвата за таван.
Седе после на пањ и оста сам у мраку, па гледа живот у двору. На отворена кухињска врата букти ватра црвеним пламеном и лиже гвоздењак и вериге на којима он виси.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
То се прљи заклано свинче, и греју задовољни укућани око ватре. Букти слама посута по свинчету које се прљи по свима правилима, а домаћин га струже кресачком којом се лети креше трава по
Црњански, Милош - Сеобе 2
Нико није смео да прича о сладострашћу, које, у тој жени, букти. Ни о њеним љубавницима, о њеном облачењу у костим мушки, францеског мускетара, холандског матроза, козачког хетмана.
Прошли су и маневри у мају. Дошла је и јесен, она чудесна руска јесен, у Бахмуту. Кад Сунце букти изнад степе, као да хоће да запали све на свету.
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
година зиме, за седам гладних крава без млека које попасу и побрсте седам најлепших првих пролећа, погасе све што букти и тиња, похарају седам мајских шкриња; за седам глечера који следе седамдесет и седам раних вера, седамдесет седам
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
ГАВРИЛОВИЋ: Шта, изгорео? ЗЕЛЕНИЋКА (смеши се): Јоште није, него само букти; но његов дим осећају Маџари чак у Буда-Пешти. ЛЕПРШИЋ: Право, госпоја ујна! Овај изражај заслужује да дође у новине.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Али његова природна оригиналност била је кобна за њега. Његова главна мисао је постала: песник, у чијим грудима букти свети пламен поезије, треба да буде другачи од осталих људи.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Силни огањ из недара бије, Пламти, букти, у дрво се вије; Дрво гори, губи се и троши, Мени данци за лошима лоши. Јоште мало па сам пра и пепô, Над њиме се
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Зар се неко спасао ватром спасао ватром сходном зар се неко спасао огњеним стубом? Над морем стоји и букти над морем нити свиће нити се тули огњени стуб се приближава и ћути почиње да труби хоће да уништава и после све
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
А ватрени талас се ваљао... Таман да отворимо паљбу испред онога дима, када далеко испред нас букти ватра и мали пешаци гамижу као ројеви уз неку косу.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Оно нема тетке, ни јетрве, ни тетка, Ни деде, ни прадеде, нити иједног претка. Букти сунце: небо је отворена крлетка! Из ничег ниче трава, зелена четка. Шта је Ништа? Шта Нешто?
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Скида фотографију са зида, преко колена ломи рам, отвара пећ, баца је у ватру, пламен букти, готово је и с тим! кида евенке са прозора, и то је прошлост! баца их у мрак и снег, кокошкама, псима, селу...
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Негде далеко чује се где хукти Воденички точак промуклијем гласом, Ал' над долинама док још небо букти, Цвет водени већ је засп'о над таласом. Опет једно вече...
“ М. Митровић ЛXXXИВ Пустиња лежи дуга, и широка Вече, сја запад... све букти у бл'јеску... Ал' на њој никог - само разасути Скелети неки виде се на п'јеску.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
бити млад и онда кад он свим својим нервима, сваком својом жилицом и целим својим бићем, осећа савршено да у њему букти румени пламен оне узвишене и праве младићске силе.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Живи сведок силних страсти, неуспеха и јаука. Луч невоља стално букти и будућност пламен лиже, Дим загушљив, мутан, труо, небо ми је заклонио, И чађ пада, и фигуре и контуре разне ниже, И
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Због твоје надмоћи остах пуст и сам, Што сних заборавих, па ме проже плам, Док на крају твог имена букти баршун Птице што прелете свет уназад варав До мириса руже у камену. Бар шум Насликане гране да помери нарав Биља!
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Сјутра ће се његов Јаблан бости с царским баком. У њему већ одавно букти, пламти жеља: да се Јаблан и с Рудоњом пободе. Преклињао је кнеза, да му испуни жељу. И остарији су луди молили кнеза.
Ћипико, Иво - Пауци
Увече, на прелу, повео се о томе разговор. Прелџије сједе уз ватру, пале луле и гледају како пламен букти, па ћуте, као да нечему ослушкују.
Још од јуче сјећање на Машу из детињег доба сазријеваше, — и заметак што га у себи носијаше, разви се наједном и букти пламеном страсти, и надјача стид и стрепњу.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
1883. ЖРТВА Окићено цвећем од мирисне траве, Јагњешце се бело у Делфију креће, Где жртвеник букти. Са његове главе Шаренê се траве и мирише цвеће.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
На земљи је лежао и један који је боловао од маларије. Увиђао сам како његово тело букти од велике ватре. Лице му упало, усне помодреле и испуцале. Дише брзо и при сваком издисају испушта узвик „Ах“.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Заклопи зборник Па седни ближе уз одар мој. Погледај како Ватра се жари, И хукти, и букти У пећи тој. Гле како њена Корална пруга Весело игра По зиду горе!
Гле како њена Корална пруга Весело игра По зиду горе! Веруј ми, тако И моје срце Хукти и букти, Игра и бесни, Манито, лудо — Не зна шта ради, Сасвим се смело; И ево, ево, изгоре цело, Изгоре цело!
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Кано кад горуће гвожђе тури ковач у воду, те и студена вода од њега букти и кључа, тако и море онда од многога града ускипи, те растопи на галија зифт — смолу, пак све потонуше на дно, што тек
Што више на ватру шушња кладеш, то више пламен букти. Нашто ли коња презобљаваш — да га не мож' задржавати? Бисер у блато крију.