Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Без буктиња иде та војска што ћути, Пожар селâ светли за маршеве горде... Ваше громке химне не чуше нам пути: Немо убијају деца
Црњански, Милош - Сеобе 2
Сунце је ујутру излазило на раван као буктиња, а увече залазило изнад вароши, цркава, торњева, брдашца, црвено као ломача.
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
“ Нова муња, не осветли језеро већ неколико брегова иза оне друге обале. Љубичаст, горећи од фосфора као буктиња, на врху једнога оштрога брега, градић и сеоце у њему. Прецизно оцртане куле, кровови, звонаре.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
И хор свештеника Оглашава поноћ светим молитвама. У црноме руву, спрам буктиња сјајни', Изгледају они к'о духови тајни. 8 Мртва, пуста поноћ, нигде жива знака!
Црњански, Милош - Лирика Итаке
А кад сте прошле у свили, народ је клечо, и прашином се витлали стегови и свеци. Монаси страсни голи се секли, крај буктиња страшни, и клекли у ћилим ваших тела што крв и миро проли на оштар шљунак, којим су боли и пекли ране колена прашних.
То горко небо јутарњих језа, боје дивљих голубова што излећу из дугог сна. Небо са игром буктиња увече и непомичном, смртоносном, хладноћом звезда, ноћу, чистих као крупне пахуље снега.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Оборен пехар, погажен цвет, Буктиња већ се гаси, И тавна поноћ шири лет И свија густе власи. О, какав умор! Милу сен Залуду срце снива, И заман тражи
Да буктиња свести јасна На славу нас вечну сећа Као звезда неугасна Кроз године и столећа. 1891. У ОСАМИ Кад одјекне славуј-песм
И хôр свештеника Оглашава поноћ светим молитвама. У црноме руву, спрам буктиња сјајни', Изгледају они кô духови тајни. Мртва, пуста поноћ, нигде жива знака!
„Погледај“, рече му, „само!“ и пружи пут села руку. ,,Буктиња светли се тамо, И кмет са момком иде.“ Кића се лагано диже, Пови се, да боље види, и наже Звездани ближе, И прошапута
„Отвори једанпут, море!“ Кмет се очајно дерô, кô село да негде горе. Најпосле испаде неко, комотан, из вајата. Буктиња засветли јасно, а пред њим - општински ћата.
Он штурну преплашен у мрак, где сенка владаше густа, Ал' вајда беше му слаба, јер светли буктиња пуста И кмет га уочи добро. „Господе, хвала је теби. Ал' шта се дешава ово?“ уздахну кмет у себи.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Нека уобразиља покреће наша крила, а буктиња, науке нека нам светли кроз таму. Ја је већ држим, упаљену, у руци да бих, чим стигнете овамо, оставио ову моју радну
уз обалу реке, поносно се уздиже, над замагљеном вароши, царска палата са својим висећим баштама, осветљеним безбројем буктиња. Остали део вароши, нејасна гомила кућа, одаје се само жмиркавим светиљкама, својим брујањем и лавежом паса.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Зарих мамузе. Ветар писну. За нама се занија батерија и као оркан полете. Ближимо се. Она ватра нарасте као огромна буктиња.