Употреба речи буктиње у књижевним делима


Африка

Читава звездана кола одскакала су од брода, и губила се у води. Велике светле кугле, као запаљене буктиње и као сунца, бежале су такође од нас. Узбудљиво је било гледати у тај млечни пут који се вукао за бродом.

Нека од њих, захваћена сасвим пламеном, горе као буктиње. Земља под ногама, као у песми о Заспаломе Бозу, још мека од последњега Потопа.

Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ

васионе, за ливаде никад идиле сите, за лирику мириса и месечине, за презрене априлске плавети, за октобарских шума буктиње, за сликовитост њину прастару, за бајку што је пише иње.

Матавуљ, Симо - УСКОК

Милица је вехнула, јер у тој здравој и чистој души бјеше планула љубав буком, а од буктиње не смијаше ни искра врцнути напоље, те је ватра њу изнутра сагоријевала.

Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

Вине ме ветар, вине лађицом: од вреле жалфе печал угине и лине, лине худом стазицом са химен-хума блесак буктиње. Сабирци моји немају збира: цвати ми, цвати Роѕа цаніна.

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Дижите очи мрачне, ко бунтовне буктиње зрачне пободене у дубоке црне колутове. Ви сте моја буна. Знам да вас драган зове, за ништа вас не питам.

Или сјај јутарње буктиње Сунца, што диже у бескрај, па нас љуља, у плаветнилу, као росну кап? Лед вечерњаче, румен, у надземаљској тузи?

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

Увече је било осветљење, и опет музика, уз запаљене буктиње које носаше родољубива маса света, проламаше ваздух по улицама овог срећног града; а у висини, у тамном ваздуху,

Петровић, Растко - АФРИКА

Читава звездана кола одскакала су од брода, и губила се у води. Велике светле кугле, као запаљене буктиње и као сунца, бежале су такође од нас. Узбудљиво је било гледати у тај млечни пут који се вукао за бродом.

Нека од њих, захваћена сасвим пламеном, горе као буктиње. Земља под ногама, као у песми о Заспаломе Бозу, још мека од последњега Потопа.

Бојић, Милутин - ПЕСМЕ

Стојте, галије царске! Буктиње нек утрну, Веслање умре хујно, А кад опело свршим, клизите у ноћ црну Побожно и нечујно.

Усред Маја јесен! И он кô кепец блуди сам и плаче. XXXИ Кô устремљене две буктиње свеже, Уз праскав пожар растопљене смоле С вриском фауна и нимфи, што голе У сусрет јуре, кроз вијор што реже, И

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

призивају се виле на посестримљење« (Софрић, 48). Од брезове коре праве се »лиле« (буктиње) којима се, уочи Ивањдана или Петровдана, врши лустрација стоке (Рудник; Стари Влах; Власеница, упор.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности