Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
А на прагу храма светог, где се Божје име слави, Са буктињом упаљеном, настојник се отац јави. Он буктињу горе диже, изнад своје главе свете, И угледа, чудећи се, безазлено босо
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Обишли смо места световна и света, Развалине славе, изворе јаука И домове, камо страх једино цвета; С буктињом слободе прогнасмо баука.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
1882. ДУХ ПРОШЛОСТИ Са старих руина, кад поноћ царује свуди, Диже се прошлости дух. Озарен буктињом славе, Он тајом жуди, ил' кроз ноћ суморно блуди, Кô бледи призрак умрлих снова и јаве И тихом песмом, и благим
А на прагу храма светог, где се божје име слави, Са буктињом упаљеном, настојник се отац јави. Он буктињу горе диже, изнад своје главе свете.
Безумно, страсно, са смехом и плачем, А оружани мржњом на тиране, С буктињом, лиром и са бритким мачем, Прославићемо осветничке дане И као звона грмићемо тада Са равних поља и са барикада. 1888.
А кмет је, међутим, ишô поражен и брижан јако, И пред њим несташни Амор, светлећи буктињом тако Да селске надражи псине. Лавеж се и граја диже, Што путем праћаше кмета, све докле пред цркву стиже.