Црњански, Милош - Сеобе 2
Њена јој мати, каже, све удвараче отима, али њега неће. Павле онда, не знајући шта ће, седе крај ње, у траву. У булке. Она је била опет склопила очи, па се смешила, а затим поче да брбља, како је она слутила све то, кад је на пут пошла.
Реке је видео бистре као сузе људске. Цер му се јави у далеком плаветнилу. Виде булке! А пошто је био оставио ноћу отворена вратанца, која су водила, иза ормана у соби, на доксат, био се освежио.
Је ли се Сирк-бара, у хришћанској земљи, претворила у неки предео бајни, у ком цвеће цвета и челе зује, булке црвене и тиква жута зри? Кад ратови прођоше, понудише им да буду паори.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
КРУГ РАЧАНСКИ, ДУНАВОМ И ПУТ ПАНОНИЈЕ Приждило лето булке невене а слику слутим кроз очи жита: иконоцрвен, с међе племене, понире Осат у сплет ракита.
други је живот иза црнине: са другом дружбом онде свањујем и синем, синем уврх стрмине са друге булке грејем, жарујем. То жалба није но песма ина: цвати ми, цвати Роѕа цаніна.
А оно што је чедно убила, огреје усном ружа Будима. Ја мишљах смех су летошње булке, дрхтава плазма по бурном ткању, а то је време, у очајању, распукло било нулине нулке, тај импулс творбен, порфир
ВИИ Шта сунча више Ужарена тачка? Пометња тече - цветају јој булке: по Тикви бунца кỳкурек маслачка, кукỳта свира с буникине букве те тресем воћку, што под родом дрема, у склопљен
Црњански, Милош - Лирика Итаке
ФИНИСТЕРЕ и њен стас, брак, пољупци, бура што је тако силна била, привиђају ми се још, по неки лептир, булке, клас, док, из прошлости, слушам, њен корак, тако лак.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Сенокос млади пун пољскога цвећа Стрепи у сјају месеца и студи. Сањају булке, мак, и розалије; Али ни мирис не сме да блуди, Већ стоји доле, притајен, пригушен К'о све да крије своје мистерије.
Па сањах: „Где си, лепо доба сретно, Кад смо; у смеху, и детињској шали, Ишли дуж реке, и кроз поље цветно Црвене булке шанчевима брали?
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Ја немам сузе за хумке синова, За хумке деце отаџбине ове Што су свој живот као булке дала За стару мис'о и границе нове, За прошлу славу и реч са гусала.
Попа, Васко - УСПРАВНА ЗЕМЉА
кости мијем У очне вас капке повијам Лице орем ништа више немам Прекорачили сте праг небеса Уснама босим следим вам булке Пусто месо луди на мени Напушта ме напуштам га Груди разбијам шта ће ми више Води ме живи траг ваших зуба Од стене