Црњански, Милош - Сеобе 2
На глави, огроман, сламни, шешир, на који су јој зашили пољско цвеће од свиле, и црвену булку. Одевали су је, као што се одевала његова полегуша, Бечлика, у театру.
Скоро и не говоре, после последњег детета. Нигде песме, нигде Сунца, нигде ваздуха. Кумрија је шталара. Сад је нашао булку сред жита, жито се таласа, ветрић ћарлија, багрем му цвета. Мило му је да живи, од јутра до мрака.
Ти више никад неће видети месечину у Варадину. Ни како жито расте, ни у житу црвену булку. Ти ће, заувек, остати, овде, на Шлосбергу, живи, у гробу. Завршиће, оседели, разбарушени, полалуди, у аресту!
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
О Ткаљо лепа с разбојем у стасу, у шумно ткање сва времена сткај ми. Отвори булку, ливадо у расту, над „прса кругла“, лица „черте фине“ да проспем иње с мождане мутнине.
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Сад свањива јутро: испражњени свет. Живот ће одсад бити више предах. Ја затварам очи и дозивам: цвет — Булку, из руских жита која гледах. У ЗИМСКИ СУМРАК Куда побећи у овај дан? У густи снег? У пусти врт?