Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
И док сам, мрачна као ноћ, седела бројећи да смирим живце од осам хиљада и обратно, међу свом оном булументом која се најзад смирила и буљила у празно слушајући неку отужну интелектуалну протесну кукњаву са шлагом, врата плакара