Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
31 Лисица и јарац Лисица и јарац жедни сиђу у један бунар пити. А кад се напију, онда јарац, обзирући се, рече: „Што ћемо цад? Како ће се ово изиђи?” „Е, о том се ти стараш?
толико му се она више смије, говорећи: „Мој јарче, да ти имаш толико мозга колико браде, ти не би нипошто сишао у бунар пре него би добро знао како ћеш изићи.” Наравоученије „Σκόπει το τέλος: Сматрај последак”. Ово је премудри совјет.
Нађу један дубок бунар. Онда млада жаба |рекне старој: „О, прекрасне воуе! 'Ајде да скочимо унутра.” — „Можемо ласно скочиши доле”, —
Доста је красан ко је доста добар”, — паметно учи Федрус. 120 Лисица и курјак Лисица упадне у један бунар. У то исто време, по случају пролазећи туда, курјак чује глас и вику из бунара, погледа унутра и види бедну лисицу
прекрасни Јосиф, мучи се по пустињи, тражећи браћу своју и носећи им храну; једва ти нам их нађе, |а они с њим у бунар: ту ти лези, ту је теби место!
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
од масла бујнија, шљива: бичем надвоје пресечена, јерибасма: месечина у устима, ноздрва змаја, диња, димњак и бунар, зумбул у пролеће, земљани лонац кад стегне цича зима моја је чавка отворена свима!
Овде је тесно као у тестији! Овде је и тесно, и ниско, и уско! Сада видим како је мишу у тикви! Можда је ово бунар? Какав бунар! Мáло је ово да би било бунар! У најбољем случају, могло би бити ћуп!
Овде је и тесно, и ниско, и уско! Сада видим како је мишу у тикви! Можда је ово бунар? Какав бунар! Мáло је ово да би било бунар! У најбољем случају, могло би бити ћуп! Како је пространо, могло би бити и цев!
Сада видим како је мишу у тикви! Можда је ово бунар? Какав бунар! Мáло је ово да би било бунар! У најбољем случају, могло би бити ћуп! Како је пространо, могло би бити и цев! Зна ли ико да каже шта је ово?
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Или уђе у село. Ту види кућицу до кућице; уз кућу стаје, иза стаја бунар, иза бунара воће... Изнајпре га то овесели; али, мало-помало, та му једноликост додија, он сагиње главу и постаје
Ишли су кроза шуму ћутећи... Најзад дођоше где су хтели. у једном шушњару, покривен растовим брвнима, био је бунар који су по свој прилици сами хајдуци ископали.
Признао је своју кривицу, признавао је све, све, иако га нико ни за шта није питао... Пламен освоји сасвим. Могао си бунар на кућу изручити — не би је спасао. Иван се гушио, грцао, кашљао; напослетку клону, колена му клецнуше...
— Устајте, сватови, на ноге лагане! — викну из петних жила. Чељад прену из сна и устаде, па отрча на бунар да се умије. Устадоше и старији и гости, а Мара им приђе с водом и убрусом, те стаде поливати.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Покривао нас је, истина, ноћу кад се откријемо, и није нам дао да се надносимо над бунар и пењемо на дуд — али шта ми је то?
Други петли запеваше. Ђеда уста и пође на бунар. На прагу, а тек кроз расвитак, опази људску слику. — Ко си ти ту? — Ја сам, ђедо, Анока! Хоћу да умрем!
Ђеда се подмладио. Чисто поцупкује кад иде. — Хајд на бунар! дођоше на бунар. — Вади! Анока извади кову. — Сипај!
Ђеда се подмладио. Чисто поцупкује кад иде. — Хајд на бунар! дођоше на бунар. — Вади! Анока извади кову. — Сипај! Анока захиће вргом и ђеда целу кову испљуска по лицу и по глави. Обриши ме!
и побледелих обрашчића”, „малених ручица да их провучеш кроз иглене уши”, „потока суза и уздисаја” дубоки кô артески бунар и дугачких кô Трифко јекмегџија, „жарких очију као небо” (разуме се италијанско), час плавих, час црних кô...
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Ту је, даље, у авлији био бунар са дивном хладном водом у којој је поп Спира хладио вино и лубенице. Уз бунар је стајао ног валов око кога се
Ту је, даље, у авлији био бунар са дивном хладном водом у којој је поп Спира хладио вино и лубенице. Уз бунар је стајао ног валов око кога се непрестано гуркала и џакала живина, а нарочито патке и пачићи, а онај стари већ
се несрећом преко валова, па колико је дуг носом о земљу, и док се он освестио и дигао, она је комотно могла скочити у бунар, да није, срећом, баш пред самим бунаром пала у несвест.
’Рâно моја! Гле, какве су јој само очи! — умирује је гђа Сида и љуби је. — Иди одма’ на бунар па се уми ’ладном водом. Јула је пољуби у руку и оде. — Како је, сирота, хаглих и осетљива!
Близу је и Ченеј. Још мало, ето их на вашаришту. Прођоше крај гробља, оставише и велики бунар на крај села, и велики крст и уђоше у Велики сокак. Прођоше и њега, и стадоше пред парохову кућу, још за вида.
Је л’, зашт’! Ко је од добра још побегао? — Да чуваш село — гракнуше они у кујни на њ. — Та откако је избушен први бунар у овом селу, та није било бољег боктера нег’ што ће га ноћас бити! Та чува ноћас село сам светац — свети Ђурађ!
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Добро је учинио Љуба што је отишао, јер Татијана, како је кући дошла, ни осолити се не да. Каже, пре би у бунар скочила него што би за ћифту пошла. Сада Љуба хоће Милену Милеуснићеву да проси.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Насред дворишта био је бунар, сав у ладолежу. Најстарији Исакович, Трифун, сиромашан, населио се са својим збегом у Махали.
А да јесте, капетан сад не би жив, из ове куће, изишао – него завршио у ћебету, преливен кречом. А један би се бунар у Леополдштату био зазидао. Ко такне његову ћер, неће дуго!
Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА
МАТИ: Кажи ти мени шта ћеш радити ако покваримо прстен, а Марић не дође? ДЕВОЈКА: Ја ћу скочити у бунар од срамоте. МАТИ: Е, видиш, ћерко, чувајмо оно што имамо у руци. Шта фали овом?
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Описујући старачка уста, песник ствара упечатљив епиграм: Бунар када ћуте, Бумбар кад се љуте Што је и духовито и језгровито, док банално стиховање: За стручњаке код нас гуди
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Неки сели па доручкују проју с белим смоком, други се туку, трећи воде сина Мицка бакалина на бунар да опере нос: тукао се, па је у боју био слабија страна и носом платио ратне трошкове.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Ту се тако дохватио и здрпио са жандармеријском патролом да им је чак и пушке отео и бацио у бунар. Све по четворица сељака, личких досељеника, вјешали су му се о рамена да га смире, а пресенећена школска дјечурлија
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Испред куће беше стари бунар а око њега наслагане велике плоче од којих је отицала устајала, црна барица по којој патке цео дан батргаху.
сама, ноћу, није могла да наиђе на врата собе; како је ломила ватру у мангалу место у пећи; како је хтела да падне у бунар не могући да се врати у кућу; како није давала да ме зову бојећи се, да се не „пометем“ од учења; како ме је, кад је
Били смо у свађи. Посвађали смо се пре неколико дана, кад је долазила код нас, на бунар, а од мојих нико није био. Тек што је била почела да вади кофу из бунара, а ја, као увек, дошао сам и тобож донео јој
Ухватио сам је за пâс. Није могла да се брани. Јер ако ме одгурне рукама, пустиће кофу која ће натраг у бунар пасти и разбити се; а овамо сам је ја грлио све више и више... Она је клецала. Хтела је све да пусти и падне.
Млада их и младожења служе. Само је један фењер, окачен о грану кајсијину, осветљавао озго. На среди дворишта бунар, а око њега се сјаји разливена вода. Из куће сваког часа излазе послушници, доносе јела, котлове с вином.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Они им брже баце две метле, а девојке се смире. Пошавши мало унапред, а то бунар, и на бунару девојка вуче воду све на својој коси. Како их девојка опази, остави воду, па полете на њих.
Лалић, Иван В. - ПИСМО
тако је и нађен, Крчаг из којег ветри мирис жеђи, још влажан испод пробијене глеђи; Он лежао је прерачунат, срушен, Бунар исцрпљен срком нагле суше. Прилазили смо, а био је дале На сваки корак; у ћутању жаљен, Већ јављао се измењен у речи.
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
Свет је велики, и Батић ће увек наћи прилику себи, особито што моја Јелица неће зато скочити у бунар. А, Јелице? ЈЕЛИЦА: О, заиста не, љубезни татице. МАРКО: Та, богме, теби да је какав из румана. Но ништа.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Губим времена товар: како се купус сади? Дубим, љубим и губим: читав сам бунар издубио, пола сам села изљубио, товар сам сати изгубио, док сам ти мудри савет као из топа убио.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Тек сада одјекну весели жагор. А одатле су ишли на бунар, где су прали судове. Сунце је већ зашло... Сивкаста прашина лагано се таложила.
Када Траило помену воду, сви осетисмо жеђ, али страховиту жеђ. А бунар са ђермом одмах иза нас у забрану, па вода хладна, бистра... Испред нас река... Но нико не сме главу да помоли.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
“ — “Појди збогом, мој невољен соколе!“ Прид тобом је једно поље ширина, Иза поља једна гора зелена, И у гори бунар вода студена, У бунару једна груда снежана; Узми груду, те ју метни у недра, Како копне она груда у недра, Онако
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Тек што је поноћ превалила. Једва се назире бунар, штала, околни зид, а остало се још губи у мраку. Из оне велике собе, кроз широке, приземне прозоре, улепљене
Овамо кроз капиџик већ почеше долазити из комшилука жене на бунар. И по граји деце виделе би да је он, Томча, већ отишао, зато, остављајући тестије око бунара, сасвим слободно почеше
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Б) НЕУПУТАН, НАОПАК, РАД Баштованџији краставце продавати. Бити у свакој чорби мирођија. Бунар украј реке копати. Ветар капом терати. Гасити ватру сламом. Грлити сјену. Давати рукама, па тражити ногама.
Маглу збијати у мехове. Мусти јарца у решету. На брусу меда тражити. На ватру сипати уље. На тавану копати бунар. На трњу грожђа тражити. На врапце просо оставити. На курјака стадо оставити. Од готовине правити вересију.
ћибрет — шибица Ћорава Анђелија — јак, силовит ветар, обично с мећавом ћос-баша — најглавнији ћоса убао, -баа — бунар; студенац уборак — мера (мали суд) за жито увјела — ујела уждити — упалити узлудобар — чуваркућа (биљка) узма —
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
157. Крмећа сурла. 158. Јаје. 159. Конци. 160. Ракија. 161. Звоно на живинчету. 162. Свијећа. 163. Бунар. 164. Сјенка; јаје. 165. Сјекира. 166. Добош. СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВИЈЕТКЕ СКУПИО ИХ И НА СВИЈЕТ ИЗДАО ВУК СТЕФ.
„Ја човече не могу твоје кћери очима гледати, већ хајде да ми њих обоје убијемо, ако не ћеш, ја ћу сад скочити у бунар.” „Па скочи!” одговори човек „ја свога детета убити не могу. „Добро кад не ћеш, и ја је гледати не могу.
” „Па скочи!” одговори човек „ја свога детета убити не могу. „Добро кад не ћеш, и ја је гледати не могу.” Па скочи у бунар. 35. ОПЕТ МАЋЕХА И ПАСТОРКА.
“ А он јој каже шта је и како. Онда му она рече: „Иди опет на бунар, па вичи: „Шура шура,“ он ће се одазвати и срдиће се па ће ти рећи: „Аратос и такога зета.“ Али ти му кажи: „За Бога!
“ Али ти му кажи: „За Бога! невоља ме тера!“ па му приповеди све редом.“ Он послуша жену, отиде на бунар, па стане викати: „Шура, шура!“ Он се срдито одзове: „Аратос и такога зета, шта ћеш опет?
Они им брже баце две метле, а девојке се смире. Пошавши мало у напред, а то бунар, и на бунару девојка, вуче воду све на својој коси. Како их девојка опази, остави воду, па полете на њих.
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
Ниси требао, јер (показује на Анђу горе) сад, од оволиког срама, шта јој још остаје? Или у свет да иде или у бунар да се дави! МИТА Неће, неће да се дави. И не могу ја више. Одавна сам ја чекао да кажем, да скинем са себе.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
какви су, показује, видећи да је зато људи добровољно не трпе, но да на њу мрзе, она је побегла и сакрила се у један бунар. Зато, ко жели к њој доћи, ваља да свуче са себе сва своја мненија и мудрованија, јер иначе неће бити примљен.
На они лимона и поморанџа древеси чрез сву годину види се цвеће с[а] зеленим и са зрелим плодом. Свака башча има свој бунар с преизобилном водом; рекао би да у свој тој земљи на неколако фати дубљине ништа није него вода, коју свако јутро и
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Псовао је. Вукли су га. Пао је са стуба. Двапут је пао. Онда је заспао. Не, мислио је да га бацају у бунар. Даве га. Било му је свеједно што га даве. У мраку га ништа није болело... Под њим и око њега је шуштало. Жив.
Стаде: зар с Толом? Мојим надничарем? По коси су јој милеле бубице зноја. Тонула је у бунар својих широких и дугих сукања, сећајући се разговора с мајком. „Тебе ће, ћерко, овај крвник да отера у гроб.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Ко зна колико је тако ишла, док на ивици пустаре не угледа младића како копа бунар. — Баш ћеш у песку наћу воду! — насмеја му се, а младић рече: — Зашто је не бих нашао?
Те ноћи леже, осмехујући се: своме острву вратиће се као победник! Утону у сан као у бунар, и ужасну се. Хујао је ветар у његовом сну, ломили се таласи.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
„Збогом. У бунар, сигурно у бунар, као мачка. Или можда јашем на јарцу, или на гребену, или на вратилу, као права правцата, гола
„Збогом. У бунар, сигурно у бунар, као мачка. Или можда јашем на јарцу, или на гребену, или на вратилу, као права правцата, гола вештица, а можда сам ја
Око мене окретале се куће, дрвета, кровови, шупе, тарабе, људи, бунар. Бунар се окретао као чигра. Мало после видео сам брата на трави и чуо како нас хвале: сад смо се ослободили.
Око мене окретале се куће, дрвета, кровови, шупе, тарабе, људи, бунар. Бунар се окретао као чигра. Мало после видео сам брата на трави и чуо како нас хвале: сад смо се ослободили.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
И, у једном углу, плава дјечја колијевка која је давно заборавила дјечје гакање, бездано празна, као пресушен бунар. И још — сва сила карниша за завјесе.
Познам клонућа у пустош бешћутности. Познам часове кад је душа празна као пресушен бунар. То је кратак предах истрапљеном месу. А онда, у дну бунара, загргољи опет врутак црних вода.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
разлозима и конкретним интересима мотивише јунаково необично чулно-чувствено стање (рецимо Вуково западање у „страшан бунар очајања” зато што није „произведен у потполковника”), те мотивације не изгледају ни довољно опште, ни довољно дубоке.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
бѝстијерна (по лат.), студенац, бунар (у Црној Гори). брен (цркв.-слов.), брȅнан, од блата, од кала. бора (тал.), бура, северни ветар. виц (нем.
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
и... и! (Плаче.) ВАСИЛИЈЕ: У... у...у! Сад те опет не могу узети. ЕВИЦА: Ја ћу скочити у бунар. ВАСИЛИЈЕ: Ја ћу се убити. ЕВИЦА: Ја луда, што сам је тамо оставила? ВАСИЛИЈЕ: Гди си је, до триста врага, оставила?
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Пустиња је тамо, трава и поље, Гди поете веле, ти знаш боље. За марву је само поље, бунар, извори, Где падају с хуком у тавној гори, Гди птичице поју, ехо говори.
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
) Ја ћу са Јосом да примим лево крило и ударићу на Кнез-Јевтин бунар, крај Мила папуџије, па ћу избити иза Општинског кантара, те с ове стране Европе.
ЖИКА: Она стока Јоса опет није пред вратима! Слушај пријатељу, изиђи напоље на бунар па ми укваси ову крпу, па после натенане да те саслушам. МИЛАДИН: Хоћу, господин-Жико. (Узме крпу и пође.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
која се меће у уста божићној печеници (свуда! упор. нпр. ЖСС, 161) или се на Божић рано ујутру баца у бунар (»Хладна водо, ја теби дајем дар, а ти мени срећу и здравље«, Сцхнееwеіѕ, 74; в.
напојена вином, а одмах затим сви сватови оду домаћем бунару; млада и младожења обиђу три пута око њега, и онда баце у бунар (или оставе поред бунара) свако по једну ј., у којој су забодени новци (ТРЂ, ННЖ, 3, 33 и 34).
, 467; Сцхнееwеиѕ, 137). На Божић ујутру баци девојка ј. у бунар, и очекује да јој се отуда одазове јеком драги (ЗНЖОЈС, 1, 142). На дан Свете Луције девојке одаберу по једну ј.
На Божић ујутру окити се к. кладенац или бунар са кога се вода доноси (Караџић, 3, 1901, 65). Њиме се кити глава печенице о Ускрсу (СЕЗ, 19, 45), и приликом
Млада која не жели да има деце нека узме м. у крпу и баци у бунар говорећи: »Кад овај мак поникао, онда ја родила« (иб., 192 ид).
Уочи венчања девојке га на свечан начин припремају за сватове. На Божић ујутру њиме се кити кладенац или бунар (Караџић, 3, 1901, 65). Меће се у »лаватин« воду у којој ће се деца купати (ГЗМ, 12, 1900, 152).
жене рано на Ђурђевдан праве врбове крстиће и — завезане црвеним концем и окићене босиљком — стављају их у амбар, бунар, кућу, виноград (СЕЗ, 70, 1958, 383), а у Сретечкој жупи крст од врбе је обавезан украс на младиној капи (ГЕИ, 1,
Пре него што захвати воду за то, на Бадњи дан ујутру, »окити бунар босиљком и поспе га кукурузом, што представља жртву води, чија се плодоносна снага жели пренети и на обредне хлебове«.
Ћипико, Иво - Пауци
Раде чека. На бунар долазе жене, долазе цуре, и враћају се, али нема Божице, а за њу се одлучио. Њу је понајвише у сну миловао, а на јави
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
на памет да јужно од Александрије, скоро у истом меридијану, у горњем Египту, а у варошици Сијени, има један дубок бунар, о којем се поуздано прича да се Сунце у њему огледне један једини пут сваке године.
Ератостен није, вероватно, ни видео онај бунар који му је помогао, при његовом мерењу Земље, нити је, лично, нашао његово отстојање од Александрије; он није
На крају даљског атара, код патријаршиске пустаре Мариновци, налази се један бунар који се још за време мога детињства звао Миланковим именом.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
— Чим она каже , јȁ , а ја , како би вам каз'ô пропе'ô човек. Ил', њу да узмем, ил' у бунар да скачем, онако матор. — Гос-Тошино друштво се на то слатко смејало.
како ћу пазити! — Кода зајеца, Сока је загрли, а Јана приплакује од срца — ја, ја, хтела сам да скочим у бунар, и боље би било да сам... Сока није лако плакала, али је са узбуђеним учествовањем пратила интимне приче другарица.
она двојица газда, да су жива и здрава, и џакови и сандуци пуни и препуни. Имају чак и сваки свој бунар у авлији... Мимић, то је друга ствар; и право је чудо да се Анча не види на пијаци.
Ајд, ајд... Којег дана је Ната довршила нове делове ограде, Бајићи су ископали бунар. — Приближисмо воду, родисмо се поново — радује се Сава.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Разиђосмо се на све стране, да бисмо изнашли све што је потребно за смештај војника. Угледах бунар заклоњен оградом од шибља и поред бунара три Арнаутке са судовима. Пришао сам, али ниједна не одговори на мој поздрав.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
3атим је угледа како издалека носи посуду с водом, сва повијена од терета. »Време би било да почнем копати бунар!« — помисли. »Ако ништа не нађем, бар ћу имати утеху да сам покушао...
А онда: — Сребрн је, људи! Па: — Ај, то је само Месец! И тако стално, све док и бунар не сакри шума, тако да више нико није знао ни где је био, мада једна древна прича каже: постоји један багрем, испод
шума, тако да више нико није знао ни где је био, мада једна древна прича каже: постоји један багрем, испод багрема бунар, а у бунару кључ. Потребно је само трагати довољно упорно, довољно дуго.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
здесна налијево, опазићеш двије танке јеле, — сву су гору врхом надвисиле, зеленијем листом зачиниле, међу њима бунар вода има; онђе хоћеш Шарца окренути, с коња сјаши, за јелу га свежи, наднеси се над бунар, над воду, те ћеш своје
листом зачиниле, међу њима бунар вода има; онђе хоћеш Шарца окренути, с коња сјаши, за јелу га свежи, наднеси се над бунар, над воду, те ћеш своје огледати лице, па ћеш виђет кад ћеш умријети“.
врхом надвисиле, зеленијем листом зачиниле; онђе Марко окренуо Шарца, с њега сјао, за јелу га свезô, наднесе се над бунар, над воду, над водом је лице огледао, а кад Марко лице огледао, виђе Марко кад ће умријети; сузе проли, па је
Како Марко књигу накитио, књигу врже на јелову грану, откуда је с пута на погледу; златан дивит у бунар бацио; скиде Марко зелену доламу, просторије је под јелом по трави, прекрсти се, сједе на доламу, самур-каллак на очи
Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ
пољски цвет Игра рукомет Једно птиче голо Воли ватерполо Један љути рис Обожава клис Један жути нар Пао у бунар ГАЈИТЕ ПАТКЕ Док звезде сјаје Патка носи јаје Док ветар дува Патка јаје чува Кад излеже паче Воли га још
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Досад ми је појео два и по шешира, рукав од кошуље, буквар и мој најбољи цртеж на коме је била наша кућа, дрво, бунар, човјек и мој потпис. — Видиш, моја Жуја не једе цртеже — похвали је Николица. — А ни ја још не знам да цртам.
је била пуна, хајде де, још би се од ње могло и чути нешто паметно, а овако — вирнем унутра као у неки празан зелени бунар, а одоздо као да неко шапне: — Ху нема ништа, натраг весеље! — Па дабоме да нема.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Вода је ово слатка и жива источна, свакад јечи и хукти с брзином приспорито изливајући се. Тај је бунар сам патријарх Јаков, Аврамов унук, дао ископати за своју му кућну потребу и ради марве своје, пак како пророк
пред њега Јаков, те купи пред градом себи једно селиште, пустару за сто овнова, и ту се насели; справи себи дворове и бунар ископа. Ето ти после тога напокон та му Дина кћи оде шетати се у град да се позна унутра с женами и с девојками.
Рече му жена: »Та ја видим, господине, да ти код себе ужета ни црпала нејмаш, а овај бунар врло је дубок; ја откуд би имао текућу воду?« Пак и Јакова спомену како је још од њега остао њима онај бунар.
« Пак и Јакова спомену како је још од њега остао њима онај бунар. »И он, рече, овде друге воде није имао кроме тога му бунара, те сва му кућња чељад одовуд су грабили воду и своју
И биће ми твоје срдце почрпалом из моје благодети. Велиш да је и бунар дубок. Ама ако би колико у бездну ископат био, мому бунару, мени самому, није се сравнио дубином.
И по истини, ова дубина божија, то је мој дубоки бунар, у комуно нигде се не може доватити дно с црпалом... А ти ме питаш откуд ја имам воду живу!...
један заказ како мужу тако и жени штоно у притча мудрост вама женатим заказује, те вели: »Источник, то јест кладенац, бунар ли му, нека је теби твој и нитко туђин да га нејма црпати ни воде пити из њега.
Бирову не расказујте, ни поповом попујте. Није нам потребе прецрпљивати море у бунар; доста је за нас и кладенац водни. Ко с благом, ко снагом. Богатство на сиромаштву јаше.
Није по јакости и кадрости беседљивца, него беседа је по разбирању слушаоцем. Пре воде бунар се копа. Види бог свачију опачину кроз облачину. Еда може лонац лончар бити, ил' му сикира ковач?
То је зарекао се више да га не окопава, више ни не обрезује и више да и не мари за њега; чардак ће соборити, бунар заронити, плот му разметнути, нек остане пуст и пометен.