Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Отац је гризао усну и са муком се савлађивао. Онда се обрати мајци. — Доста, буди паметна. Шта буниш дете... Тако мора бити — па јој одмаче руке од мога врата и леденим гласом обрати се мени: — Сине, отаџбина те зове...
— Ти се згури, а кад наиђе мост, ти се онда наслони... — Да ти мало прочибука леђа... — Шта се буниш — упаде онај риђи — окрени се упоље, и седи. Ето тако! Сад се луфтирај! И тако се сви разместисмо.
добро, добро... Него, овај... како твој домазлук? Наредник се уозбиљи, као да не разуме питање. — Шта се буниш!... Шта ти ради газдарица? — Ах! — присети се наредник, и слеже срамежљиво раменима. — Добро... мајка ради у пољу.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Немој дер ти мени да буниш људе!... — Није, Пајо, вере ми... тек онако, шале... знаш... поче он да муца, а видело се да му није најтоплије око
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
'Ајде, 'ајде, седи па испочетка да се ослободиш мало. ЈЕВРЕМ: Ал' немој да ме буниш! (Нешто храбрије.) Молим за реч! СРЕТА (звони): Господин Јеврем Прокић има реч.
СПИРИНИЦА: А ко ће победити, Јевреме, ти или наш зет? ЈЕВРЕМ: Који наш зет? ПАВКА: Па наш зет. Шта се буниш? ДАНИЦА: Мој заручник.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
) Ето то сам — али ништа више и ништа горе од тога! Голаћ, пролетер у суштини... Буниш се? Но добро, добро, нека ти буде! Рецимо онда, лумпенпролетер, ако тако волиш?
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
Могу да нађем за њу бољу прилику, па ето ти. ЧЕДА: Тако! Е, сад разумем! ЖИВКА: Па нема ту, брате, шта да се буниш. Ево, размисли сам, шта си ти и ко си ти: једна обична вуцибатина... ЧЕДА (увређен): Госпођо министарка!...
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
Мирише на проминцле. АНЂА (још никако не може да дође к себи): Ама, онај Ђока? КАПЕТАН: Па онај, де, што се буниш! МАРИЦА: Јесте, онај Ђока. Ја сам ти казала, мајка, да ће он доћи и, ево, дошао је.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Али шта је са мном, имењаче, како ли сам се ја осећао? Па шта се буниш, имењаче, рећи ћеш, зар се ниси јевтино провукао.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Кнез Ваљушко повиси глас шиштећи као гусак: — Шшшта! Па ово је побуна! Николетина, ти буниш људе против школе. — А, не, не, није тако, брајкане! — запјевуцка момчина.