Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Могао си себи замислити мој положај: ја стојим на мору, сам на једној дасци, у страшној бури, и давим се. Шта да радим? Што да те лажем? — ја је волим!
Црњански, Милош - Сеобе 2
Он је, за тренутак, имао осећај да су га аудитори и профози Темишвара лагали, кад су му шапутали о бури која му се спрема.
Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА
Муж, пак ни капу жени! О, је ли видио ко на свету ово чудо? Пак јошт узео он ту да се бури; мислиш, не знам ја мушко лукавство? Како је што крив, а он, да га не би жена питала, јошт с врати почне викати.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Ту је прикупио око себе неколико добро писмених калуђера и отпочео »в велицеј бури и метежу« преписивати књиге за оскудне српске цркве, у исти мах поучавајући млађе калуђере у писмености.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
ПЕЧЕНИЦА 2 ГЛАВА ПРВА 3 ГЛАВА ДРУГА 13 ГЛАВА ТРЕЋА 17 МАКСИМ 31 ГЛАВА ПРВА 32 ГЛАВА ДРУГА 35 ГЛАВА ТРЕЋА 38 БУРИ И ЕНГЛЕЗИ 44 ГЛАВА ПРВА 46 ГЛАВА ДРУГА 48 ГЛАВА ТРЕЋА 49 ГЛАВА ЧЕТВРТА 51 ПРОЗА БОЖИЋНА
Максиме! Максиме! Пре си се млатио само по цркви, а сад се млатиш и по школи! БУРИ И ЕНГЛЕЗИ СЛИЧИЦА ИЗ СРПСКОГ ЖИВОТА »Симпатије према Бурима велике су у Германији зато што су за Буре одушевљене наше
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Напетог једра барчица јури, у сусрет киши, олуји, бури, прамцем капљице праше. Небо се мрачи у руху мрком, олуја силна долази трком.
“ Сјети се Мачак старине драге, па јури напријед са више снаге, вјетар га пјеном пљуска. У љутој бури лађица-чигра на гриви вала помамно игра, лагана ломна љуска.
“ „Рибица добра на мору јужном, нашла је капу с поруком тужном и на њој крви трачак: „Јуначки гинем у бури, знајте, старини моме замјену дајте! Поздрав! Капетан Мачак.“ . . . . . . . .
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Испрва, кад сам га питао о бури, тешио ме је да их овде и нема; а сад, кад сам му признао да сам ради тога дошао, обећава ми буру која ће трести стене
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
И слутим судбину једног чудног дана, Када ће, у бури што се свуда шири, Моје срце с болом својих старих рâна И немиром вечним — вечно да се смири.
А наша два сина, два честита крила Полета и нада у бури и лому Нису дали маха поразу ни слому, И били су понос нашем скромном дому.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Властито ме срце порази. О, крах, Кад крв своју бури подмећем, и плах Пењем се на врх пресахнулог млаза. Вратиће те време.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Готхарду и у морској бури, а она, после свирања на фортепијану и певања те песме, јеца у својој несрећној усамљености; чак, ту исту песму у сну
Ћипико, Иво - Пауци
— Вратимо се! — слуша он њен глас у бури морске олује, к'о једину утјеху у жестокој тузи. — Да се вратимо? А гдје би нам љепше било?! — и привине дјевојку себи.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
у сали остадоше не могоше видети шта се даље дешава, него чуше само урнебесну вику, претње и псовке и, у тој помамној бури, изнемогли глас врховног поглавара источне цркве. Одједанпут умукну све.