Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Ћу те зовем једанпут на један кеф да ручаш с мен’. Срета само хукну. — А она од гаса бурад? — Бурики од гас? Па и то ће ми треба за нешто. Срета брише зној с чела. — Е, а она од катрана, и оне мешине и тулуми?
— Врло лепо, разуме се! А, што рече, ће може да ми се плати бурики? — Може. Из партије одређене на канцеларијске трошкове. — Ама страф ме да неће да може?!
Не смемо остати ми једини осим света. Шта би свет рекао кад би нас овако индиферентне видео?! — Врло лепо, извол’те бурики. Руковаше се.
— и махнувши само руком, у знак да је »било«, рече: — Хиљада година не се живи! Зар на онај свет ћу ги носим, тија бурики!?