Црњански, Милош - Сеобе 2
Најзад, угледа, у мислима, и Божичку, голу, луду, лепу, дивну, бурну, црну, задихану. Учини му се да чује, како она, испрва, уздише, а затим крикне, од уживања.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
А месеци на Сатурну започели трку бурну као да их ђаво гурну. Ту месеца јуре седам. Врти ми се кад их гледам. Све пристиже друга друг, начинили сјајан
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
СРПЧИЋИМА НА НОВУ ГОДИНУ Године старе брзи лет У бурну вечност стреме, И ново лето здрави свет, Долази ново време. Па каква жеља, какав сан Заноси наше груди, Кад ново доба,
И, срећом занет, народ мој Опроштен свију зала, Весело баца поглед свој Од Саве до Урала! Године старе брзи лет У бурну вечност стреме, И ново лето здрави свет, Ново нам иде време — О, мила децо, такав сан Нек снажи ваше груди, Кад ново
Отимље се сила беса И развија грозну моћ — Јаук лети под небеса Кроз суморну, бурну ноћ: Ватра, Ватра! Држ'те лестве, воду амо, У пламену варош ври, Ал' док врисак лети само, Ту је помоћ, ту смо ми!
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
Човјек изгнат за врата чудествах, он сам собом чудо сочињава; човјек бачен на бурну брежину тајном руком смјелога случаја, сиромашан, без надзиратеља, под влијањем тајнога промисла, он се сјећа
Је л' му овдје двострука колевка? Је л' му земља творцем одређена за наказу какву таинствену, ал' награду бурну и времену, ал' расадник духовног блаженства?
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
уочи његовог венчања, после толико година, обновимо све успомене, претресемо све доживљаје, сву нашу прошлост тако бурну, мученичку, али богме, и јуначку...
притисну лепљивим прстима врело и знојаво чело и слепоочнице да би се још штогод сетио и да би, колико-толико, умирио бурну и мутну узбуну утисака што су без везе навирали у немоћном мозгу који се тренутно био пробудио.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Што је Ђура Српству давô То је било са литица На којима ти му беше Јединица пратилица. У његову бурну мисô Ти си сјала лековито. Шта је песник кад написô, То је прво теби читô.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Ту ће с’ тиха у бурну уселит душу ведрина, Ту ће уморно срце мекано наћи недро. Ал’ ко у поље неће да трави име разбира, Ко л’ на асталу
Станковић, Борисав - КОШТАНА
Мртва и чиста... * Свекрва ти је дошла, стиди се, море! ** И отац ти дође, застиди се, море! КОШТАНА (уз бурну свирку, праћена Циганчицама почне да игра чувени чочек »Керемејле«; пада коленима, увија половином, тресе прсима и,