Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Ако дете мало испрати на путу за крштење, она онда, кад намери да се врати, узме бусен земље и баци га за њима изговарајући у себи три пута: „Колико ова земља далеко од неба, толико од мог дјетета свако
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
А у долини ври од митраљеске паљбе... један бусен тресну међу нас, па нас засу. Релеј нешто виче... виче... Равница је у агонији... Треба гађати шрапнелом...
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Мимо сву ту љепоту, одвојила јој бјеше љепота црне, као прољетни бусен бујне косе, који бјеше сплела у вијенац око тјемена, и љепота малијех месних руку, које канда су вазда у рукавицама
Трава бујно порасте; чести се окитише лишћем. Стока жељно приону да се напасе. По њивама изниче жито, као један бусен природа цијела буђаше се новијем животом. И људи, као и сви остали Божи створови, снажаху се у њој.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Дланови јој побегоше с лица. Десна рука застаде у Ђорђевој коси. Сув бусен дивљег јечма. Његово дисање гребе јој надланицу. Први пут је овакав дошао кући.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
ОСТАН 17 БРЕБЕРИНА 18 БРЕЗА 18 БРЕКИЊА 19 БРЕСКВА 19 БРЕСТ 20 БРОЋ 20 БРШЉАН 21 БУКВА 22 БУНДЕВА 22 БУНИКА 23 БУРЈАН 23 БУСЕН 24 ВЕЊА 24 ВЕТРЕНА ТРАВА 25 ВИД 25 (ВИНОВА)
Види Е. Мајеwѕкі, Без і хебд. Wіѕłа, 14, 1900, 527—597 (Реферат у ЗНЖОЈС, 7, 409). БУСЕН Раѕен (цаеѕпеѕ). Бусен. Употребљује се при врачањима, нпр. када се крави хоће да »преокрене« млеко.
Види Е. Мајеwѕкі, Без і хебд. Wіѕłа, 14, 1900, 527—597 (Реферат у ЗНЖОЈС, 7, 409). БУСЕН Раѕен (цаеѕпеѕ). Бусен. Употребљује се при врачањима, нпр. када се крави хоће да »преокрене« млеко.
ватре »за оне који су умрли без свеће« (ибід., 465). Бусен. После ИИ светског рата објављена су занимљива веровања о б. у вези с млеком, причешћивањем, мртвачким култом.
Зајечара, ради плодности, у ђурђевданску погачу — поред куглица »које представљају овце и псе« — утискује се и »бусен траве који симболизује ливаду« (ГЕМ, 42, 1978, 430).
Поморављу — у врачању ради млека домаћица уочи Ђурђевдана млеко »подсири у ведру« и стави га »на један велики бусен са доста траве«, а сутрадан ујутру, пошто оцеди сир, баци бусен и венац у реку говорећи: »Као што ова вода тече, тако
млеко »подсири у ведру« и стави га »на један велики бусен са доста траве«, а сутрадан ујутру, пошто оцеди сир, баци бусен и венац у реку говорећи: »Као што ова вода тече, тако нам текло и млеко у овој години« (СЕЗ, 83, 1971, 189).
»У Жидиљу је обичај да жене, кад хоће да подлију млеко, одлазе на ливаду и ишчупају бусен траве, који ставе испод суда у који подливају млеко.
Кад подсире млеко, бусен врате на исто место одакле је ишчупан« (ГЕМ, 25, 197 ид, Горња Ресава). У Неготинској крајини »почетком овог века био
Пре тога ставе бусен траве пред врата. На бусен стане онај који је донео нафору, а сви укућани по стареишинству му прилазе, љубе у руку и
Пре тога ставе бусен траве пред врата. На бусен стане онај који је донео нафору, а сви укућани по стареишинству му прилазе, љубе у руку и примају по парче нафоре«
У Смедеражу код Такова, кад се копа рака, »први бусен што се ископа остави се на страну; њега ће у гробу ставити мртвацу испод главе« (СЕЗ, 84, 1972, 174).
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
што свако оправдање чини одвратним: ја сам ипак, заједно са осталим, намакао омчу на врат овоме човеку и избио му бусен испод ногу.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
А онда, скачући с бусена на бусен, низбрдо, Искрсну он огрнут преврнутом кабаницом, Као месечина, скачући низ брегове, Звезда, што се са неба самих