Употреба речи бусену у књижевним делима


Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

— 3на се! — у одшкринутим вратима забелеше се зуби у бусену механџијине главе. — Не треба, остави ме. Кад рабаџије попију ракију, зови!

Аћим седи опружених ногу, наслоњен на зид поред самих врата, цигара гори у бусену његове главе, крцкање траје, жишка се миче и подсећа на горење суве траве.

Од стида, осећа Андра, па је и њега стид због туђег стида. Хоће нечим и себе и Аћима да утеши, а цигара у бусену и дим споро и нечујно расту навише.

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

и ГЕМ, 42, 429). У Бору, на Ускрс ујутру, Власи се причешћују дреном и копривом стојећи испред прага на бусену и окренути према сунцу (ГЕМ, 38, 1975, 185).

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Изђикају људи као трава, и увену као трава. Једино, слично понеком бусену жуте траве који претраје и до Божића, у неком запећку кашљуца по једна рушевина, нека озебличина, заостала иза оних

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности