Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— рече Станко, а срце му залупа видећи Лазара. Турци су ишли безбрижно. Ником ни на крај памети да помисли; е, има бусија. Дођоше средини бусије... Као да се земља проломи. Један плотун порази Турке као гром. Стадоше као укопани...
— ваљан коњаник борија — труба бугија — прашина, облак прашине буљубаша — четовођа буљук — одред, гомила бусија — заседа будак — ћошак, закутак вајат — ходник, код нас једнособна дрвена кућа ваља (фаља) — рупица на пушци или
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Упита се тако упразно, глуво, јер чак ни у машти не нађе правог саговорника. Мјесто иза шанка, његова дугогодишња бусија и заклон, сад му испаде као неки обиљежен истурен подијум са кога ваља неком због нечег одговарати.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
„Ха за Му’амеда и за вјеру турску!“ викнуше Турци гађајући онамо гдје је димило иза бусија. Марко први искочи на друм, с јатаганом у руци.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Кад је морање, није питање. — Луда сила брза погибија. — Јакој мишици свак’ стријеле додава. — Чија бусија (засједа) онога и даворија (побједа). — Чији су мнози онога и бози. — Ко (је) јачи, тај (и) квачи (тлачи).
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
гомила бурма — прстен без камена (даје се испрошеној девојци); завојак, завртањ бурунтија — везирско писмо, наредба бусија — заседа бутун — цео, сав в — у ’ваиз (м.