Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
нису играла никаким другим »утварама« осем поповом капом, коју је он у винограду, бежећи од града, заборавио, те је бујица снела у поток а деца нашла — што потврђује и сам Живадин и Митар, који је попа гологлава стигао и набио му кошницу на
Африка
“ — „Ово земља за беле“, потврђују уплашено црнци, бојећи се песнице или његовог уједа. Из њега силази бујица огњених речи од које се савана разлеже.
Не треба их погледати, дирнути, чак ни покушати сликати их, јер одмах почиње бујица буњења, лапарања, исколачивања очију.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Нико није могао да замисли да та бујица коњице може стати, на неких двадесет корака. Али је стала, сасвим близу, испред Костјурина.
Снег се био отопио, а Дњепар, уочи тог дана, разлио, тако, да је поплавио доње улице у предграђу Подољу. Око поноћи бујица воде продрла је била и у куће и испретурала кревеце, столове, однела и понека врата, а понела и по неку шупу, па и
Буде ли царица само мирно саслушала њихове молбе, и јауке, селидба њихова наставиће се, као бујица, у Росију, а неће је моћи зауставити, ни сто, Гарсулија, ни барун Енгелсхофен, који их је био зауставио.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Све је већ испричано и претресено. Остаје само вечна аутомобилска бујица што протиче испред њихових свезнајућих, угашених очију.
Мирисали су на колоњску воду и кувано вино. Читава та бујица стресе са себе немаштину, као што пас стреса воду, па се сјури у центар подврискујући и пуцајући петардама.
Тек кад је човек упалио стону лампу, из Нине провали дуго обуздавана бујица плача. Тресла се као у грозници, гризући устима јастук. — Само се добро исплачите— казао је.— Биће вам лакше.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
су се јавили педесетих година, као Змај Јован Јовановић и Ђура Јакшић, има их који долазе касно, када је омладинска бујица већ прохујала, и када су се, седамдесетих година, духови окренули на другу страну.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
— У то неки звук забруја. Је л' олуја? Ил' бујица огњевитих репатица, Ти небесних блудних гуја? Ни олуја, ни бујица, то је цвркут рајских тица; — ил' је разлег од
— У то неки звук забруја. Је л' олуја? Ил' бујица огњевитих репатица, Ти небесних блудних гуја? Ни олуја, ни бујица, то је цвркут рајских тица; — ил' је разлег од песама из највишег оног храма над звездама?
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Сви смо били усиљено равнодушни и, чинило ми се, била је потребна само једна реч, па да се проспе бујица суза и нежности. Отац је разговарао, а мајка ме нетремице гледала и с времена на време тихо и с дрхтајима уздисала.
Челна батерија се са муком пробија и таман она прође, а народ као бујица налети на пут и онда се наново гурамо... Звездана и мрачна ноћ. Дебела слана покрила поља као снег.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
их имао на расположењу да спречим ово зло; али како се тај опозициони, управо револуционарни покрет јавио нагло, као бујица, то су сви моји покушаји били узалудни, и револуционари су се насилно искупили у огромном броју јуче по подне на збор.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
И туда су, можда, источњачке паше На челима војске, к’о бујица плаха, На хатима бесним испод сјајне аше, Полазиле у бој у име Алаха. Ја о њима сањам.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
С тога скушиче се у разговору с најпрва, запиткивајући за домаће, за родбину — и омање ствари. Али бујица је крв у тијем годинама и срце премашује тајне разлоге; частољубље је главни покретач у томе добу.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Али кад и Цариград паде тим неверницима у руке, изли се права бујица таквих избеглица преко целе Италије. Међу њима налазило се и научника који донесоше са собом списе старих грчких
ју је задесила постаје сасвим излишан; пријатељски стисак и пољубац руке и простосрдачан поглед ока казују више но бујица уметнички поређаних речи. Седимо у њеном салону амперског стила у неусиљеном пријатељском разговору.
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
Радне обавезе и непрекидна бујица утисака која навире у нашу свест кроз сва врата сазнања, чини данашње живљење погибељним у многочему.
Ћипико, Иво - Приповетке
Ту су! Ломе се врата! Бујица, уз вику и писку труба, поплављује храм. Залуду хришћани зазивљу свога бога у помоћ! Други бог — бог варвара — тога
Краков, Станислав - КРИЛА
— ... ра—а—а, — урлају дивљи гласови у ноћи. Све то надвишава хучање, рушење. Као да се црна бујица ваља низ падине брега. Хучи и ваља се све брже ка јаругама. Камење се отиска под ногама и јауче. Све се слило у једно.
Као изгубљени вапај чују се очајни гласови. Постају све чешћи, јачи. Бујица и њих носи низ падине са собом, али је они коче, устављају. Гласови су очајни, одлучни. А одлучност делује на слабе.
Петровић, Растко - АФРИКА
“ — „Ово земља за беле“, потврђују уплашено црнци, бојећи се песнице или његовог уједа. Из њега силази бујица огњених речи од које се савана разлеже.
Не треба их погледати, дирнути, чак ни покушати сликати их, јер одмах почиње бујица буњења, лапарања, исколачивања очију.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Бадава срце Обилићево! Узалуд стида трази румени Што, слушајући ланце робовске, У образ јуре као бујица, А после опет натраг у срце; Ал’ онде сваки дамар застаје: Образи бледи, руке клонуле, Модре се усне једва помичу,
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
бојни узвици турски већ су потресали ваздух а ова грдна маса непријатеља ваљала се на наш мали шанчић као неуздржљива бујица. Тренутак је био крајње опасан и ванредно страшан.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Пошли затим лево и десно, дуж ровова. Танасије се исправи: — Браћо, сви су мртви... Хајте брже! И као кад бујица пробије брану, тако и пукови српски похрлише кроз продор и, у херојском налету рушећи препреке, преко таласа крви,
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Или управо он је пред њима — Јер најпре иду муње, громови, Па после тога хучно долази С вихором силним страшна бујица... Јеси ли чула? Шесет тисућа!... Пред њима бесни увређен лав!... ЈЕЛИСАВЕТА: Твој мили брат.
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
Ко бујица хтеде да ме потопи, Стопут ми смрт своје замке запела, И сваки дан опасност нова, Водила ме хладноме гробу на руб.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
пола растојања је ишла дигнуте главе и лењог достојанственог корака, али је онда у њој нешто пукло, грунула је из ње бујица осећања, лице јој се згрчило, кораци се успаничили, и на вратима, која је гурнула оштрим ударцем длана, очајање је
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
сан је чудноват снио: Кô одоздо, од мирних поља вихор се ненадан диже, Страшно прашину узви и онда у село стиже, И ова бујица плаха, у мутном вртлогу своме, Понесе кметицу прво, и после пронесе с њоме Шубару општинског ћате, живине и људи много.
Сумња је паклена узе, Од бола, од стида, страха грунуше њезине сузе Као бујица плаха. Она се стидела јако, Зашто да презре мужа и брзо посрне тако? И ради кравара јадног?!...
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Користећи се том станком, отшетао сам до једне долине украј пута, куда није пролазила бујица војске. Ту сам сео на меку маховину испод једне старе јове, са које је, лепршајући се, опадало лишће, тихо и
Зато би и филозофски факултети имали своје венерологе. Бујица расправа и дела потекла би из њихових пера и сручила би се и у журналистику.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Деца учас начинила од новина чамце, и циче од радости кад се неки чамац сувише промочи, отежа, полегне, и бујица, иако већ малаксавала, с радошћу понесе бродолом.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Онда наваљено камење као у речном кориту и при најмањем додиру осипа се као бујица. Пустили смо коњима дизгине нека сами бирају. Пазимо само да се не оклизну и непрестано стрепимо да нас не згазе.
Командант рече да ће овде бити наш логор, између маслина. Крупне кишне капи оросише земљу, а затим се проли бујица из облака. Склонисмо се испод маслина, али вода се цедила кроз растресите гране.
Са том жељом гинули су. Стотинама, свакога дана. Са гребена планинских куљали су Бугари као бујица. Наше чете и батаљоне пребацивали су с једнога краја на други, да би се зауставила њихова навала.
Жене плачу. Деца терају стоку И вичу за њом. Сви напуштају послушно своја огњишта, као да им нека бујица прети поплавом. И сав тај народ излази на главни пут. — Наредише ни ваши, да се селиме... А накуде кемо, не знајеме!..
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Како да без неба цвет процвета? Пође малишан даље. Кроз камене клисуре улица бујица га луди носи, притиска, гура, о камене зидове лупа као да је шљунак неки...
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
''Ја ћу, драги, увојцима Затворити ране ти'о; Бујица ће крви стати, Па ћеш бити здрав и чио.'' Молила ме тако нежно, Ја попустих речи благој; Ја се хтедох подигнути,