Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
А оне се улеваху најпре полако, кап по кап, а после бујицом... И он осети како га вода гуши. Хтео би да се отме, али не може...
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Животиња, над којом се вијо онај с очију одвезани пешкир, паде на исто место, потону, али прва изађе и понесена оном бујицом, исколачених очију и раширених ноздрва, јурну низ воду.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Таласи Дњепра су се опет смрзавали у зими, а кад би пролеће дошло, лед је пуцао, и Дњепар се разливао и носио бујицом, и живот људски, и снег, лањски. Све прође. Кроз тринаест година рат се наставио.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Али се све ове песме губе, одношене бујицом савремених песама или балканских песама прилагођених данашњем укусу. У овим се песмама опевају догађаји из савременог,
Црњански, Милош - Сеобе 1
звекећући при сваком покрету сабљама, погнути, обасјани шареном, мутном светлошћу прозора, падали су ничице пред том бујицом пријатности што их обузе.
После неколико дана већ, беше сасвим затупео мозгом, у напору непрекидног хода, ношен, као бујицом, све даље, не знајући куд иде. Зато, не гледајући око себе, погледао је каткад у вис, као да је одлазио са земље.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Како су твоји? Отац ти још прави најбољи сладолед у вароши? —Није престајао да се распитује, надајући се да ће бујицом речи некако затрпати заборављени ров из давно изгубљеног рата. —Умро је — рече она. —Заиста ми је жао!
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Занесен тако читавом бујицом утисака: „Јао мени јадноме,“ помисли, баш кад иза Румуна затресе чешка музика, па се са ном измеша и бат, као шума,
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Говорио сам им да не би требало кварити овако лепо место нашим брљотинама, али сам био дочекан Матијином бујицом речи (које су више личиле на псовке него на братско убеђивање) и Доротејевим немим чуђењем.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Пред том бујицом напустили су своја огњишта из прехомерског доба милиони малоазиских Грка, а страх и трепет обухватио је и цариградске
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Какав је то ужас био! Од немоћног гнева кључала је вода, у комађе се претварала стена ношена бујицом у долину. — Остви ме у планини! — молила је стена, али вода милости није имала.