Употреба речи бујне у књижевним делима


Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

Крошуму, крошевар, три седмице дана, узводу, низводу, путем и беспућем, преко сувати, преко бујне паше, он иде пешке, а шиваћа машина коња јаше. Иде Мића Савић преко брда, калем златног конца у сандуку носи.

који се кува, миришу бабуре које се пеку на плотни, мирише купус који ври, мирише лук који сецкају домаћице бујне!

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

Можда се ове бујне теревенке могу објаснити донекле утицајем масних, јаких и зачињених јела старобалканске кујне, јер о већим празницима

Матавуљ, Симо - УСКОК

Све четворо видјеше сличицу, попрсје женско. Бјеше плава, бујне косе, великих очију, малијех уста, у ружичастој хаљини. — То ми је сестра — рече ускок.

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

Извесне његове патриотске песме (Где је Српска Војводина..., Хеј, трубачу с бујне Дрине... Са Авале ор̓о клиће...) постале су популарне патриотске химне.

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

Али кад у зору почеше другарице облачити Тоду у невестинско одело и плетући јој дуге, замршене, бујне косе и певајући ону тужну песму: Да ли те је жалба за твоју мајку, За твоју мајку, за твога татка?

На твоје бледе, дугуљасте образе избило једва приметно руменило, а бујне ти коврчасте косице пале по челу и око ушију.

Костић, Лаза - ПЕСМЕ

делила цикну, пребледи кô сен, обнесвешћена паде на камен. ИИИ У по шесте бујне ноћи што му свести не дад' очи, из љубавног неодваја Делилина загрљаја Самсон скочи: „Жено, жено, кажи право је л' у

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

ће га тај синтетични поглед на његову прошлост одвести само за годину-две назад, али се он одједном нађе у доба своје бујне младости.... Ко би могао тада помислити, да ће он до овога доба остати овако усамљен, као стари грм међу шибљем?...

Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ

Усред острва налази се брдо Калдера, високо 1020 метара. Острво је врло плодно, пуно бујне вегетације, воћњака и зелених ливада. Обале су му стрме и дижу се високо изнад морске површине.

Ракић, Милан - ПЕСМЕ

И тако крај цвећа остаћемо сами... — Пролиће се тада, као бујне кише, Стидљиви шапати у блаженој тами, И речи из којих пролеће мирише...

Сада, Над ливадама где трава мирише, У расцветаним гранама, сврх њива Које су црне после бујне кише, Велика душа месечева снива. Све мирно. Тајац. Ћути поље равно Где некад паде за четама чета...

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

Ко то тресе врата и ћерчива И буди нас? — Чили магла сива, Плодни ветар пољанама брише. И видећеш да се бујне, преке, Таласају наше моћне реке; Наше горе да хучно роморе Као нада коју срце тражи У слутњама којих нема више;

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

Мимо сву ту љепоту, одвојила јој бјеше љепота црне, као прољетни бусен бујне косе, који бјеше сплела у вијенац око тјемена, и љепота малијех месних руку, које канда су вазда у рукавицама

Бјеше узела чешаљ. Како сједе, поче расплетати косу. Вијенац бујне вране косе, просу јој се низ плећи, по раменима, на груди.

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

Најљепша јој бијаху уста, месната, али ипак мала, њешто напрћена. Додуше, раздјељак вране јој, њекада бујне косе бјеше се проширио, те се румењаше кожа, али поред свега тога, да Бакоња не знађаше е је претурила четрдесету,

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

подигни витице своје! Како си чупава страшно! Ах, твоје уснице рујне, И страсно, ватрено око, и груди свеже и бујне Веселе око моје. Додај ми златни пехар!

И древне индијске горе оглашаваху криком Истока бујне кћери. Циганче, тако ми Баха! и ја сам међ' њима био! Но ти ми објасни сада: шта чиним ово, и гди сам?

струја љубави прве обузе његове груди; И жарки, чудесни пламен запали његово лице; Он диже високо чело, и косе забаци бујне, И страсно, несвесно, дивље, удари у њене жице!

„Свуда те тражим!... При том се сагла, И к'о од чежње обамрле Падоше власи гараве, бујне, Па се са цвећем, са травом грле. По њима пада свилена магла, Док цвеће квасе сузе јој нујне.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Номофилакс беше, као што то захтеваше његов високи положај, стасит човек, бујне косе и браде, одевен у дугу свечану одећу.

испричаће надалеко и нашироко шта се о мени говори у Атени, Мегари и другде, и окитити свој извештај плодовима своје бујне маште. Из њихових причања испашће да сам ја највећи мудрац, што га је Земља носила.

То га задовољи и испуни самопоуздањем. Не осећаше се више бедним дошљаком у овом граду. А лепе, бујне каријатиде Ерехтејона кад прође мимо њих, осмехнуше се љупко на њ.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

Хм... И старац се стресе па настави: — Покажи, Алија, кад онуда прођете. У кућици сахранили смо младенце, малочас бујне, румене, пуне живота.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Она је пнеума која све прожимље и испуња. Све наше мисли расту невидљиво из ње, као бујне тропске биљке из топлог мочварног тла. Она као да је оно најважније, оно најозбиљније у нама.

на палубама, сва у потрескивању и циликању командног звонца, одбијала натрашке од мола избацујући испод крме бујне клобуке пјене, да час касније глатко клизне танким кљуном у сутон, повијајући по ниском јесењем небу своју кудраву

удобно стање равнотеже да би одлутао на некакво шимерично изгубљено острво да доживљава разјарена сунца и фантастично бујне биљке.

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

Одавно она већ није више она Станка, која је била девојком. Угасиле се оне бујне жудње и навике из девојаштва, увидела је и дотакла се свега, што јој се дотле чињаше необично и примамљиво.

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

Тад стављаху јорговане на се, Умиваху са мирисом лице, Увише се у бујне таласе, Црне, као и њине зенице. И пођоше. И те жене туди Мирисаху на сан плаве ноћи И јоргован, док им поглед

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

године. Винтропов нећак, мој добри пријатељ бујне маште, смислио је нову причу у вези са предходним догађајима и дао јој је наслов: “Српски сељак против америчког

Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ

Пуне очи жара; Пуна уста сласти, Мирисава недра Пуна бујне страсти; Мило чедо, коме У погледу пише, Да ни само не зна За чиме уздише; Што би знало чарне Не склапати очи

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

Мисли бујне и големе Зелен мозак у вам’ роји, Вас штапићи воде слепи У спасења стан тај лепи, Путем пуним црне јаме, Пуним

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

нежног рамена Потражи места своје милости, По којима си вреле пољупце Начином страсти сина разметног У часовима бујне похоте Занетим умом силно расипô...

Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ

?... Поред ње ме, бујне, тврда стаза води. Али куда, куда? — Куд сам орô ходи. Повише облака, и од неба више, Јер, уместо неба, пуст се

Ћипико, Иво - Пауци

Године пролазе и Злата се развила у здраву, витку жену, бујне косе као шума, са загаситим модрушастим колобарима испод очију, што газда мимо свега другога на њој јако вољаше И

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Христове груди су моћне, Прохорове тесне, утонуле: на Христу силна снага, кипте пусте мишице набрекле и бујне, у Прохора млитава сува кожа што виси са искривљених костију.

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

Ал' сећање ме гони живо И успоменâ моћни глас! Ко сморен путник из туђине, Коме је мрзак живот млад, На обалама бујне Дрине Ја често сањам онај град У коме буру прве страсти С веселом песмом сретах ја, И сан, испуњен чудне сласти, И дан

Како си чупава страшно! Ах, твоје уснице рујне И страсно, ватрено око, и груди свеже и бујне, Веселе око моје. Додај ми златни пехар.

И древне индијске горе оглашаваху криком Истока бујне кћери. Циганче, тако ми Баха! и ја сам међ њима био... Но ти ми објасни сада шта чиним ово и гди сам?

На њима богате робе с далеког долазе Понта, Из бујне Провансе, Смирне и тиха Хелеспонта. Топовске чељусти страшне на море зијају грозно, Ту правоверни клања у јутро и вече

Кô кедар оборени, Кô цветак миришљави, Он ћути... Тешко мени! Његове бујне косе Несташни ветри носе. А руке, што су сретно С дивљим се вепром биле, Без моћи и без силе, На тле су пале цветно.

струја љубави прве обузе његове груди, И жарки, чудесни пламен запали његово лице, Он диже високо чело и косе забаци бујне, И страсно, несвесно, дивље удари у њене жице.

Звездана, пастирче-дете, И газда-Стеванов Кића за њиме у трку лете. Њихове косице бујне ветар је мрсио лако, А малу дрвену стрелу од њих је држао свако И гађаху се њима.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

] Али је зато врло мало јео. Чувао лепи свој стас. Држао је много до свог, одиста, финог стаса, и до своје бујне косе која је просто играла му на глави при ходу, а волео је да хода гологлав.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

У часовима осаме, мислио сам на наше друговање... Били смо надахнути младошћу. Носили смо бујне косе и разбарушене кравате.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

Видех код мора на крају где још стајаше — има до десет младих момака — врло се о том порадовах гледећи их бујне и несташне лицем и с беседом. Сазнах их да ће ми у вољи бити, а остали већ сви људи унутра у корабу бијаху.

А пак ту је и једна велика зубна болест гледећи све око себе коншијске баште и њиве родне и бујне, а његове ниподашто. Какво му је срдце? Није л' то божји мач! ...

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

Ујутру оде, а увече дође. Нема више оне раскошно бујне косе, оног дугог лепог курјука, — отрцао се и крзао једнако, док није дошао танак и кратак, мало дужи од мачјег репа,

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности