Употреба речи бујни у књижевним делима


Јакшић, Ђура - ПРОЗА

И неколико јастука и других лаких ситница изнесоше бујни таласи и играху се њима; пандури, који су с оне стране опасности стајали, викаху: — Људи, јастуке износите!

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

То је онај бујни и пун чулности, отворен и откривен балкански живот, коме се сасвим одају поједини занесени људи и због љубавног дерта,

Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА

” ИИ ВЕСНИК ПРОЛЕЋА Под зрацима топлог сунца Природа се из сна креће; Са жубором бујни поток У долине мирне слеће. Само горе, на висини, Још се беле пусте равни.

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

И мене одушеви тај бујни народ пун грађаске свести и самопрегоревања за општу ствар, па ми се из груди оте узвик: „Страдијо, ти нећеш никад

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

трговци и насељеници долажаху без престанка у варош Наукратис на западном рукаву Нилове делте, где процвета прави, бујни грчки живот. Не беше ми тешко да и ја стигнем онамо, да научим египатски језик и да пропутујем цео Египат“.

Почео сам своје путешествије у шумовитој долини која се зове Темпе и кроз коју бујни Пенејос тече између Осе и Олимпа ка Јегејском Мору.

Они увидеше да река људских сазнања има, као и наш бујни Дунав, два извора. Један од њих зове се врело опажања, а други врело размишљања.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

Икета, а све у циљу: да вароши Шапцу, рођеном, дакле, месту, открије и прикаже, и докаже и покаже, један доиста бујни, велики и неодољиви, али дотле упорно гушени таленат и уметнички темпераменат, који је тај, иначе по многим другим

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

И олеандри су вам увијек онако бујни. Примијетио сам само да она два велика вани пред улазом више не постоје. У њихов сам густиш скривао плуто с туњом и

Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ

Прижељкујте у гори Славујићи нујни, Жубори-де, жубори Поточићу бујни! Остај тако марљива И за дочек спремна, Остај тако дарљива, Самоћо мелемна.

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

Па како ли бије стрела Из ручице пане лепе, Кад Океана јаше смела Кроз подолске равне степе. Бујни ветри, што се носе Са далеких сурих страна, Лепршају њене косе И скутове сарафана.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

Овде, горе на Акрополи, је све изумрло, но доле бруји бујни живот модерне вароши. Али ћу јој одмах заврнути њено електрично осветљење.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности