Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Ти су људи чуда чинили. Снага, дух, окретност, и то беше све снажно и бујно. Преврните листове светске историје, па им нећете наћи равних, мањ ако узмете митологију.
Али ја нисам јатак, и Црна Бара нема хајдучких јатака!... Да је он говорио напрасито, бујно, одбијајући и џапајући се — Крушка би волео; али је он одговарао тихо, мирно, све реч по реч.
— Па што му поклањаш живот? — упита Станко јетко. — Ти си младић. Твоје је срце бујно. Ти не можеш ни видети даље од носа. А ако се по срцу поведеш, пре ћеш учинити зло но добро...
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
СУЗА Кô јесења шума тако умираше Цео један живот тихо и нечујно. И још носећ срце и жељно и бујно, Ми смо осећали задње дане наше.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Беше лепша него икада! Онако свежа како се наднела над кола, изгледаше му као бујно расцветана ружа међу пупољцима после мајске кише кад се пружи струком својим преко стазе баштенске.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Разумео би он тада, морао би разумети шта значи то оставити жену, створење од деветнаест година, наивно, детињасто, бујно, жедно и жудно живота и љубави.
Африка
Оно што код нас значи жетву и храну, то је клас; овде, то је бујно зелено дрво у чијој се круни гоне мајмуни и са чијих грана висе змије.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Најчешће се коса, да би дете добро напредовало, оставља на младу шљиву, затим у рачве калема који бујно расте или у бокор од ружа.
Милићевић, Вук - Беспуће
се оштар угодан мирис цвијета и земље напојене кишом што издише свјежину; дрвеће у цвијету носи на себи нешто снажно и бујно као живот у рађању; по орошеној младој трави жути се јагорчика и бијеле се шумарице испод живица у новом листу.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Она се није њега стидела. За њу он не беше мушко, човек, већ обичан свакидашњи створ. А беше лепа Тода! Не беше то бујно, крупно чељаде, као што су већином код нас, већ средње, нежно, мало и вито.
ИВ Две године нисам кући долазио. Кад треће године дођох и стигох увече, опет беше месечина, опет оно бујно зеленило, опет тај поток, тополе и врбе ме сретоше. Сетих се тебе и уплаших.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Весеље је било и бујно и бурно, и бог зна докле би оно трајало — како се свет лепо расположио био — да је само ћир Ђорђе хтео и допустио.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
ИСКРЕНА ПЕСМА О склопи усне, не говори, ћути, Остави мисли нек се бујно роје, И реч нек твоја ничим не помути Безмерно силне осећаје моје.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Ове године баш се показа да је прави прољетни светац!“ говорило се. Еле љето ограну. Трава бујно порасте; чести се окитише лишћем. Стока жељно приону да се напасе.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Сред тишине неме, У топлој соби, кревету од кедра, И под јорганима, куд су кризантеме Расцвале бујно - млада, голих недра, Ту лежи жена. Пред њом, у ормару Од ебаноса, укожени красно, Тасо и Платон...
О склопи усне, не мичи се, ћути! Остави мисли, нек' се бујно роје, И реч нек' твоја ничим не помути Безмерно силне осећаје моје.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Ти си мислио да је то нека душа, нека дубина; ти си се варао. Јер ово весело, бујно створење, то је једна чела, драги мој. Јест једна чела што би сваки цвет хтела да опроба.
Слепоочна кост била му је размрскана, и левом сможденом страном крв је бујно лопила по земљи. Његово лице, врло финих црта, обасјано фантастично светлошћу младости, руменило се још ватрено, и
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
У нешто каснији сат, у први руј сутона, разљуљала би се клатна са фратарског самостана, обилато, бујно, незажално, испуњујући брујањем читав сутон.
Петровић, Растко - АФРИКА
Оно што код нас значи жетву и храну, то је клас; овде, то је бујно зелено дрво у чијој се круни гоне мајмуни и са чијих грана висе змије.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
престоли Свију владара могли златити, Јуче су јоште врели пољупци Препуњен пехар мушке милости На мојим груд’ма бујно празнили. Још јуче!... Јуче!... А данас? Куку!
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
У младости, у прозорју снова, У то бујно чиловања доба, Имао сам од срца другова, И од срца — и до њина гроба. У зрелости на оствару жеља Кад се стаза
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
лав разјарен зелени лети в лес, На распутице, планине, в долине, За пленом својим, чалмом сјајном; Напада богате дворе бујно. Горд, себе вождом смелима представља; Тај час Марс проспе пламен над Сербијом.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Кад к. бујно расте, биће родна година (ЗНЖОЈС, 16, 154). К. се покаткад употребљује као Лебенѕруте ‹= шибљика живота›, и уопште
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Тако, сада изгледате као какав млади Атењанин. И ја сам се оденуо. Добро урањен, глатко избријан, личим, са својом бујно проређеном косом, више на каквог римског бонвивана, но баш због тога изгледам неописано отмено.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
А ваздух је био чист и небо бистро, бескрајно прозирно, светлоплаво, насмејано и радосно. Пред нама се указа копно, бујно и зелено. Као да смо преспавали дугу зиму.