Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— Боже! Па зар зато? — Ах, божанствена песма! — вели Пера и тера прстима своју бујну косу на више. — Та и запустила се доста. Како ретко свира, још добро и свира. А како је пре лепше свирала!
— Хе, хе! Ту сам, ту — понавља Шаца. — Срам вас било! — дрекну Јула на њ, склањајући збуњена бујну косу своју под плаву цицану мараму којом је повезала главу. — Е, лепа парада! Вас треба да је срам, а не мене!
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Па је милујући њену бујну плаву косу гледао у оне безазлене и паметне очи и мислио: „Ти дивно, мило створење, ти заиста знаш да волиш.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Њени црни курјуци падали су јој испод колена, а имала је неку бујну, црну, косу, која је мирисала. Била је чувена као играчица, лепих, снажних, ногу, а чувена, међу официрима, и при
А и њено тело било је опуштено. Имала је само као неки слап од злата, на себи, дугу, бујну, плаву, косу. Исаковичу се било грло стегло, а језик сасушио.
Имала је велике, тамнозелене, очи. Осмех необично топао. А око лепог, бледог, лица, бујну косу, боје поруменелог сена. Облачила се као баштованка Двора.
“ Жена му, јетко, добаци да јој се клео на вечну љубав, кад су се узели. Расплела је била своју густу, бујну, мирисну косу, и подигла се – није хтела да заспи. Ђурђе је спусти на меко узглавље.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— Жујова, јадан ти сам заједно с њом — откука сељак. Интендант се врло замишљено загледа у бујну травуљину иза ограде и однекле отуд извуче рјешење. — Шта ћемо, мораш је дати. Триста људи горе гладује.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
« — Дотакнух се, загрлих је, манито ми срце бије, у жестини и заносу већ осећам бујну косу, што се по мом лицу ппоцy, мириси ми обасуше свак' задисак жељне душе.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
ЉУБАВНА ПЕСМА Шуме бокори цветног јоргована, И ноћ звездана трепери, и жуди За бујну љубав, свету богом дана. Док месечина насмејана блуди, Шуме бокори цветног јоргована.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— вели Бујас. Бакоњу веома изненадише та нагађања. То подјари његову бујну машту, те се сјети многих ситница из скорашњег стричевог живота, које као да потврђиваху ту поставку.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Ј. Дучић ЛИИ ЉУБАВНА ПЕСМА Шуме бокори цветног јоргована, И ноћ звездана трепери и жуди, За бујну љубав свету Богом дана. Док месечина насмејана блуди, Шуме бокори цветног јоргована.
Сумње и молбе, гњев, немирну радост Све сам сад глед'о у тами за собом; И једну бујну, вероломну младост, Почету песмом, завршену гробом!
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
некако нарочито подмукло, са пуно похотљиве радозналости, упрте све њихове светле очи што оздрављују и у сласт гутају бујну и бајну сестру Степхенсон. — Ох, оуи, оуи. Ц'ест плус qуе цертаин. Ц'ест qуелqуе цхосе цомме вицтоире, воус савез!
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Докле ће се овако ?... Кад ли ће доћи дан да и он положи своју уморну бујну главу, да се и он одмори?... Вујо оде...
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Да ли ти је кадгод на ум мис'о пала, Бујну косу кад пргаво сама сплећеш, Кад у врту береш ружу што је цвала, Ружу береш и на груди своје мећеш, Кад хаљину своју
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Николино објашњење било је јединствено; никад нисам чуо било кога да га тако тумачи. Но, Никола је имао бујну машту и очигледно се трудио да стекне повољан утисак о свему што су Немци чинили.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
у потиљку лозу И птице слећу у камен са длета Нек шупља сенка нестанак тела слави Једно је време у срцу друго у глави Бујну невидљивост са свих страна чује Ми знамо да је од прошлости веће Све чега нема и што бити неће И да свет овај празно
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
О, кажи ми, шта ти срце — Моје срце приповеда. Каже ли ти миле снове Бујну тугу, слатке ваје, Пева ли ти златне наде И румене уздисаје?
Ћипико, Иво - Пауци
обличја, која познавашеиз дјетињства, а већ их по, селу и под мурвом није било видјети, пак сажално погледа на бујну траву испод које леже редимице мртва сеоска тјелеса ... Попође. На раскршћу бијаше живље него обично.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Имао је магленосиве очи, за којима уздишу девојке. И бујну смеђу косу која се са сваким његовим покретом друкчије слагала, као лишће на ветру.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
А већ у то доби, стар је био од шездесет година. Да зна сваки јер бујну човеку ни младост а ни старост није за поштење, теке раслаби ли се човек и дâ ли се на своју вољу, седа брада ни за