Употреба речи буљећи у књижевним делима


Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

- окренула се и загрлила ме, иако је још био дан, иако смо били на гробљу, а Атаман седео на споменику запрепашћено буљећи у нас. - Ви сте две будале!

За узајамно разумевање. Боже! Боже! Било је свечано до лудила. Рашида је стајала мирно као војник, укочено буљећи преда се. С једне стране стајао је њен отац, с друге брат. Луди сте ако мислите да сам имао петљу да јој приђем.

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

— Бестрага им глава и овим старијима! — умовао сам буљећи у месингани крстић на дну букаре. — Е, јест ми неко велико задовољство напити се.

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

Седели су потпуно непомично буљећи кроз стакла ка Македонској улици. И ма колико пута да сам прошла тик испред њега, гледао је некако месечарски кроз

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

Понеко чобанче тако и заспи с главом уз камену плочу, сања чудне снове, а кад се од страха прене, дуго трља очи буљећи у овце, милује отпао камен и шапуће: — Гдје си, Јованче, сад си био ту?

хохотао и хахотао све тише, а кад се коначно потпуно смирио, он зачуђено погледа око себе као да се буди иза сна и буљећи очи запита: — А какав је ово неред? Ко је срушио таблу, ко је бацио разредницу? — Хи-хи-хи-хи! — зацилика разред.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности