Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
Чича сваки час силази с кола и својим зеленим очима буљи у модре вирове ријеке, али му се ниједан од њих не допада. — Ето — каже он — у онај горе нисам те бацио, јер је много
Да је неки честит мачак, хајде де, али онај твој објешењак Тошо, који се пење на врбе и одозго буљи у рибе и облизује се! — Нема га, значи, у води, јадан ја и кукаван!
Попа, Васко - НЕПОЧИН-ПОЉЕ
знак Други љуби кључаоницу Љуби је како је само љуби Све док му кључаоница пољубац не узврати Трећи стоји по страни Буљи у ону двојицу И врти главом врти Све док му глава не отпадне СВАДБЕ Свако свуче своју кожу Свако открије своје
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Друкчије их нећеш истјерати. Момчина буљи у боцу као у чудо и бобоњи: — Ама, брате, ја никад нијесам кресо шибице, не умијем ја то. — Нијеси кресо шибице?
— Заиста, рикала би — покајнички признаје Илија и у неприлици буљи у сат као да и од њега очекује нешто слично. Док се они тако петљају око навијања и казаљки, цестом повише њих, из
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Прва страна, сва у сликама. — Опет буљиш у празно? — зацвиле још с врата. Она опет буљи у празно ... Сине, зашто не кажеш мамици шта те мучи?
Видим и као једно испало мачје око како буљи у празно... Треба ли још? Доктор Манџука се дискретно држао за стомак. Био је блед као крпа.
“ Као да га сада гледам: пола шест после подне — он баш месечарски буљи кроз прозор у бетонско двориште у коме најмање шездесет кретена упропаштава недељу лицкајући своја кола.
Где би се то могао пронаћи још један сличан лудак? У стању је да сатима не изиђе из купатила, где буљи у онај стаклени отвор на старом „Занусију“.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
У пећи гори дрво шљивово: гребу се сенке, шапе мачије; с пенџера буљи око дивово у обрви му гнездо сврачије. Облије пламен грлић тестије боје хитају.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Алај ме срце сланини вуче, само је деда држи под кључем.“ Код пете чаше дедица Триша пијано буљи очи: столица игра, врте се чаше, риба из лонца скочи, љуља се земља као да броди, купа се Месец у Јапри води.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Ђорђе дуго буљи у изврнут шешир, бачен на шафољ с леандером, и чини му се да је неко из њега мотиком ископао главу, као што се
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Лежао је на мокрој земљи окован унакрст ланцима: буљи у црну мемлу, а спаса ниоткуд. Тле се љулало од таласа подземног Дунава који је протицао, надохват укочене Јевремове
Љућу благост није осетио, па буљи у тог непознатог пред собом и бежи, препаднут. Кад Петар измакне, Стојан се смеје, као луд: зна да у њему нема ни
Зашто баш њега? Добрача добро памти и види још, у себи, оног младића, готово дечака који у Бечу, потпуно слуђен, буљи у књижарски излог. Крај је осамнаестога века и Беч је замаман од сопствене раскоши и од раскоши времена које пролази.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Пролази весели старчић, за њим испадају на асфалт струкови трстине, публика на тротоару буљи у чуду, с дућанских врата подмигују шегртићи, а млади секретар посланства шапће другу поред себе: „Овај је већ сасвим
А ако смо мало крупнији формат, чак Wелтсцхмерз. Ето, то је наше! А дјед-енергумен само буљи понешто закрвављене очи и отхукује из провелих, опуштених образа: човјек не схваћа. Просто не схваћа. Па да!
А за мене, напротив, баш то не постоји! Укратко, ви мене уопће не можете да схватите! — А он буљи и буљи очи, под лалоком му поиграва мала жица из које се сваког часа очекује да прасне кап — и не схваћа.
А за мене, напротив, баш то не постоји! Укратко, ви мене уопће не можете да схватите! — А он буљи и буљи очи, под лалоком му поиграва мала жица из које се сваког часа очекује да прасне кап — и не схваћа.
да се по њеним лаким лепршајима провјери не чарлија ли напољу невидљив дашак погубног вјетра који би удио недоношчету. Буљи и буљи очи, па најзад пригиба још снажну старачку шију — и пристаје.
Буљи и буљи очи, па најзад пригиба још снажну старачку шију — и пристаје. Те тако, уз помоћ милог савезника, сретним открићем мале
Ћипико, Иво - Приповетке
И дође му помисао: „Да му је добро било, не би оставио своју кућу и пошао у туђи свијет”. И буљи у простор, и пренаша се мишљу код запуштена огњишта.
Киши и хладно је. Неко вријеме, згурена уз кућу, гледа у чељад што се жури, блене у простор, а најпослије буљи у војника на стражи; заборавља своју невољу и слуша једнаки му ход амо—тамо по намештеној дасци.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Ти не знаш... Твоју ноћ светле драгуљи, Докле из таме све у окна моја Кô слепо око позни месец буљи. 1911. ЕЈ КОЊИЦУ Еј коњицу вјерни, еј ти моје крило, Гдје је доба оно, гдје су дани они Кад је срце пуно
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Видио би је гдје сједи и буљи у кума јазу оним својим гаравим очурдама. Није зато ни чудо што је Стриц, при помену Луњина имена, почео да виче и да
—ево је усред Гаја, на Тепсији. — И стане уз дрво, гледа нас! — допуни га Јованче. — Буљи као печен брав, и не трепће! — Па неће нас ваљда издати, ако нас и пронађе — поче да га тјеши Јованче.
— Богами, право кажеш — дочека дјед Алекса. — Мени је сваки учитељ досад недјељом читао новине, а овај буљи у мене као рак и пита: „Хоћемо ли да тргнемо по једну љуту?“ — Баш се ви простаци разумијете у школу!