Употреба речи буљила у књижевним делима


Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

дана бити роман Слободана Галца, она би се прикучила малтене на пет сантиметара и, испруживши врат као у старице, буљила у мене. Очи су јој биле прозирносмеђе и расејане, понекад тајанствене и лепе, иако је Грета била ружна као сам враг.

Половина ученичких родитеља буљила је у мене и сашаптавала се. Меланија, Галац, Меланија. Могли сте да их чујете с километра раздаљине.

Црњански, Милош - Сеобе 1

Мања девојчица, сва крастава, лежала је повијена и повезана као одојче. Својим жутим очима, сишући палац, буљила је у таваницу, преплићући ногама.

Матавуљ, Симо - УСКОК

— А што мислиш, сумња ли се што Крстиња о томе? — То не, занаго, не! Драго поново умукну. Стане је буљила очи да му у невидјелици види лице, али не могаше.

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

Само сам, као, седела и буљила у оне проклете једначине, где ништа није познато сем писца уџбеника, а и он само у оквиру своје фамилије.

као ноћ, седела бројећи да смирим живце од осам хиљада и обратно, међу свом оном булументом која се најзад смирила и буљила у празно слушајући неку отужну интелектуалну протесну кукњаву са шлагом, врата плакара се изненада отворише уз

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

Пред њом као да је искрсавао црн пролаз који се није могао мимоићи. Буљила је у себе и можда је сад њено око било жуто.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности