Употреба речи буљине у књижевним делима


Црњански, Милош - Сеобе 2

За њене очи говориле су да су страшне, зле, чудне, као у буљине. Међутим, те очи су постале врисак кирасира, у Темишвару.

Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА

Па ова планинчина, четири месеца еј! Да заборавиш како људи, а да научиш како буљине говоре! Још мало, вала, па и ја да пролистам!

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

Има ли гдегод нешто од лова? Или је гора тако оскудна Те нема срне или грлице, Па већ у крило јадне буљине Фишеке ретке глупо харчите?... (Гледа Исака.) А ко је ово? Шта тражи ту? Куда ли мисли? Откуд долази?

Већ нам стражари и капију отворише, а баба искрсну, бог је убио!... „Хајдуци!“ викну, а глас јој по ноћи крешти као у буљине... ИСАК: То, канда, беше мајка Бошкова?... БОШКО: Она, несрећна!...

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности