Употреба речи буљио у књижевним делима


Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

Сада би ме неко могао заклети да се сетим који је то час био. Знам само да сам све време буљио на трг испод нас. Морало је бити подне, јер су се затварале ролетне радњи а чиновници из Одбора масовно су улетали у

Обећај ми да то нећеш учинити, Рашида! - обухватио сам је око рамена, иако је чопор балавурдије буљио у нас, и привукао је к себи. - Обећај, Рашида!

- Шта ова ради на скели, Боже свети? Шта мислиш Рашида, да она ту ради? - буљио сам према скели готово не верујући самоме себи, мада сам нечим што није био разум, ни пирамидалне ћелије већ знао,

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

Политички комесар заиста се толико забезекнуо кад је чуо о каквој је трампи ријеч да је дуго, нетремице, буљио у свог интенданта и најзад му злослутно дошапнуо: — Дедер, дуни ми у лице.

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

Праисконски мракови вршљали су, дакле, и у њему, како су хтели. Анастасијевић је буљио у ту неизвесност која га је вребала из његових сопствених дубина.

И дошло је. Кад су, 1863, скинуте скеле са палате на Великој пијаци, Анастасијевић је буљио у своје Здање. По лепоти његових сразмера одједном је препознао да је, у темељ тога Здања, свакако зато да би што дуже

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

Напињао је уши и буљио у таму, али што је више напрезао вид, околни жбунови и дрвеће добијали су све чудније облике. Појавише се неки дивови

— Јао, пропадох! Престрашено је буљио око себе, јер је управо сањао како паде с неке крушке. Какве, врага, крушке, кад је над њим буква!

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности