Употреба речи буљиш у књижевним делима


Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

- А кеца? - Зашто бих баш њега морала да имам, Слободане? Нисам ваљда магарац да упропастим читаво лето. Што буљиш тако у мене? - помакла се и ухватила ме за руку.

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

Прва страна, сва у сликама. — Опет буљиш у празно? — зацвиле још с врата. Она опет буљи у празно ... Сине, зашто не кажеш мамици шта те мучи?

Маман је увек осећала да сам препуна различитих комплекса, само да их кријем — из скромности. — Опет буљиш у празно! — рече.— Да ми је само да знам о чему размишљаш! Да ми је јасно начас завирити у ту твоју главу!

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности