Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
А камо му велики ћурак и велики каук на глави, ако не већи а оно бар као у нашег везира у Београду?’ Сад рече мој буљубаша Никола Арсенијевић из Вукићевице, који беше са мном дошао: ,А нуто г’, кнеже, Бог и душа, каке су му ноге танке, не
Петнаести дан од тога дана, дотрчи татарин из Стамбола, и донесе нов ферман. — Причао ми је буљубаша мог оца, Лаза из Трлића, да је татарин утрчао у варош непрестано вичући: „Мазул Шашин-паша, мазул!
То Фочић верује и окнежи Пеју, који је код мога оца био буљубаша, и коме смо ми кумовали. Међутим Ваљевци измоле од Фочића и тело мога оца неки Манојло из Кличевца на колима дотера и
одатле пошљем Живана из Кутешице у Суводање Милићу Кедићу (кога је Фочић окнежио, и који је такође код Бирчанина био буљубаша), и пишем му да купи чете да тучемо Пореч-Алију у Ваљеву, а тако сам исто и кнезу Николи Грбовићу писао.
Затим га запитам: „А где је Живан буљубаша, Раонић и Живко Дабић?” — „Отишли кућама”. — Опет му ја кажем за главу да ћути.
Мој стриц Јаков са војском оде пред њи̓, и 23. фебруара побију се, где погине од наше стране буљубаша Исаило Лазић из Уроваца, а од турске стране погине њи̓ов ага Арпаџић бег. Рањени̓ било је од обе стране.
И опет вам кажем: ето нас до пет дана, ако Пореч-Алију међу вама уздржите”, — и растанемо се. Вратим се ја и Живан буљубаша, који смо ту на састанку били, и нађемо где нас чека стари кнез Никола Грбовић.
” — Буљубаша Живан рече: „Обоје није добро; али је опет боље реч погазити, кад је не̓отице, него браћу своју издати”. И тако пођемо
Ону ноћ дође мени писмо од Грбовића, и од наши̓ буљубаша, да су Турци ону ноћ, кад сам ја отишао, побегли из Ваљева; тако ми исто и стриц Јаков пише да су разбили Турке на
Чекамо неколико дана, дође Милован буљубаша из Гараша, Марко из Јагњила, Урош из Жабара; Петар попре је дошао; и тако сви, око 40 момака, искупише се.
Сутра у Орашац на конак, гди нам дође Јаков и кнез Сима из Бељина на договор, и више буљубаша, и они опет у Бељин одоше; ми ноћимо, сутра дођемо и ми у логор у Бељин.
советник буде, зато Божа одма написа од његове — Карађорђеве — стране заповест: да свака нахија собере од старешина, буљубаша, калуђера, попова, кметова и од простог народа целу скупштину, и да између себе изберу најбољега, најправдољубивијега
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Кад је устанак букнуо, Зека Селаковић, познати под именом „Голи син Зека Буљубаша”, ту је имао свој стални стан са својим „голаћима”, Ту се створила читава чаршија, и доскора, па и данас, стари луди
Било их је до један буљук... Разговор се међу њима водио тихо, мирно; знали су да туда четује Зека буљубаша, чије име за кратко време поста страшило... — Хоћемо ли, људи? — Хајде, бива. — Само лагано...
— То је било у вртлозима? — упита Зека. — У вртлозима. — Добро је... Него да се повучемо у шибљак — рече буљубаша. Таман се кренуше, а Станко међу њих. — Побратиме, — рече Зеки — с тобом морам говорити. Носим ти поздрав од Чупића.
бимбаша — командир веће војне јединице бињеџија — ваљан коњаник борија — труба бугија — прашина, облак прашине буљубаша — четовођа буљук — одред, гомила бусија — заседа будак — ћошак, закутак вајат — ходник, код нас једнособна дрвена
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
“ Тако збори буљубаша И за нож се руком маша. Даље тврди стражар стари: „Браћо моја, граничари! Имам једног побратима, А у њему вере
двеста њи’ је, Све низама помамније’! Да л’ остати у бој љути?... У крв ћемо утонути... А утећи?...“ ..Буљубаша не изусти, Засикташе ножи љути, Зазвечаше пушке танке, Црне пушке белгијанке: „Буљубашо, жена бежи, А у нашој
„На бајонет!... На ножеве!...“ Буљубаша виче стари, А синови граничари Реч му другу не шчекаше: У рукама њиховима Ханџари се заблисташе, А крв лопи срца
Али утом пламен сину, А у грлу Илијину Живот запе на свакада. Млади другар мртав пада. Више њега буљубаша С три другара граничара Чуда ствара — Чак и унук да се сети Како треба у освети Срцу своме одолети... 1875.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
У Србији је за владе турске готово у свакој кнежини био по један буљубаша (Турчин) са неколико пандура (међу којима је било и Срба и Турака) који су гонили хајдуке, а кадшто, кад би се хајдука
Мујо је био буљубаша, тј. главар стража у Кладуши. Он је са својом браћом и Кладушанима четовао, чинио затрке, отимао дјевојке, хватао
кабаница буздохан — буздован букагије — путо, негве, оков на ногама Букреш — Букурешт була — муслиманска жена буљубаша — заповедник над одељењем војске буљук — одељење, чопор, гомила бурма — прстен без камена (даје се испрошеној