Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
154. Четири буле на коњу јашу, једна другу не може да стигне. 155. Четири ножице, а два опанка. 156. Чуча чучи, бјега бјежи; скочи чуча, те увати бјегу. 157. Шта је тврђе од челика. 158. Шта је у кући ново нетесано. 159.
Видећи један непријатељски војник да овај бјега, натури се за њим те овђе те онђе да га посијече, док га стигне па не погоди по врату, већ му одсијече сабљом темењачу
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
га уватити ћаху, ал’ се Вуксан ватат не даваше, но се ману десно и лијево, свијем турске осијече главе, па он бјега с главом без обзира.
Ману сабљом, ос’јече им главе, обојицу тури у Бојану, па он бјега даље унапредак. Ђерају га пјешци и коњици, коњици га мало назираху, а пјешци га ни чут не могаху.