Употреба речи бјегу у књижевним делима


Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

155. Четири ножице, а два опанка. 156. Чуча чучи, бјега бјежи; скочи чуча, те увати бјегу. 157. Шта је тврђе од челика. 158. Шта је у кући ново нетесано. 159. Шта капу на глави држи. 160.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

“ Пак се бјеше усадио добру коњу (у) сед'ошце. Тамо бјеше, низ Косово, брже од вјетра одјездио витез, добар јунак. Бјегу ми ти бјегаше, вишњега бога мољаше: „Допуст, мени, мој боже, тиху росу у равнини, мој видовни боже, тиху росу у

Око себе угледао често јато клет’јех Турци, тј. угледао око себе густу гомилу клетих Турака. Бјегу ми ти бјегаше, тј. бежаше. На здравље ти дојездише, тј. здраво дођоше.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности