Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
“ „То су свати“ — повика Фатима: „Бјеж'мо, бјеж'мо“ — и све већ је спремно. Још једанпут гледнуше хајдуци, Погледаше тужно жалостиво А на благо што јоште
“ „То су свати“ — повика Фатима: „Бјеж'мо, бјеж'мо“ — и све већ је спремно. Још једанпут гледнуше хајдуци, Погледаше тужно жалостиво А на благо што јоште претекло,
Они бјеже — ох бјежите, бјеж'те! Још су ваши злотвори далеко, Још је тамно, још ће с' ваљда моћи, Бјеж'те, бјеж'те, Бог вам у помоћи!
Они бјеже — ох бјежите, бјеж'те! Још су ваши злотвори далеко, Још је тамно, још ће с' ваљда моћи, Бјеж'те, бјеж'те, Бог вам у помоћи!
Они бјеже — ох бјежите, бјеж'те! Још су ваши злотвори далеко, Још је тамно, још ће с' ваљда моћи, Бјеж'те, бјеж'те, Бог вам у помоћи!
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Кад уђоше у кућу ту нађоше једну стару жену, која им рече: — Ово је 'ајдучка кућа, него одма бјеж'те одовле, е кад дођу 'ајдуци, ако вас овђе затеку, нећете ниједан живе главе изнијети, па ми вас је жао да погинете.
бијаше старјешина онај исти што га је био војник у оном двору заменђелио, па кад овај виђе војника, стаде га вика: — Бјеж', друштво! Овај има менђеле; овај је јачи од свије нас! И врагови се разбјегну куђ камо.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Докле неко, да му Бог поможе, из онијех пањегах завика: „Бјеж, народе, е изгоре кућа!“ Боже драги, да ту бруку видиш!
Половина главе изгубите, не оставте Косу у кавуре; такво воће није за кавуре. СВАТ ЦРНОГОРАЦ Бјеж, Комнене, задрта делијо, кад си такву срну уловио!
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
„Удари вријеме, божê вријеме, бјеж’ народе!“ викну неко. Сви наврли к вратима те одигли пут неба главе: утоли граја, да би чуо муху да прозуји. „А ха!
Данас попо натакне петрахиљ, очита из требника двије-три молитвице, помене мртве, окади трпезу, па бјеж’. А онда, брате мој, иако ниједан није из књиге чатио, но говорио славу наизуст, као какву пјесму, ама је слава била
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Пошао Станимир, Санимир и Гинимир. Станимир да етане, Станимир да усане, Гинимир да угине! 2 Устума се, бјеж отолен, зла натруно: у висинске висине, у дубинске дубине, у морске пучине, ђе кокот не поје, ђе крава не риче, ђе во
(Трипут). Бјеж отолен, зла натруно: да те ћерају девет бабица са девет штапчића, девет невјестица са девет куђељица; девет дјетића са
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Кад чује исповједник, сав у трепетно чудо остане, и завиче: „Бјеж', грјешниче! ја те не могу одријешити од гријеха прво него питам | владике, него дођи сјутра.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Али и он прође као и најстарији му брат. Чим старац скочи да скине пушку са зида, а средњи син бјеж̓ у невидиш. Сад ће пред оца најмлађи син.
— Ха, овако ћу! — рече. — Ја ћу скочити на коња и очас скинути златну орму, па бјеж̓! Док се слуге пробуде, ја ћу с мојом лијом и с коњем већ бити далеко. Што мислио, то учинио.
Учас зграби и дјевојку и златан поплун с њом, па бјеж̓ натраг, док дође до своје тете. Она бјеше весела кад га видје с дјевојком, те пусти да ју узјаше, а уза се приљуби
Момак га узе у руку, зајаше га и оде од цара. Крај дрвета подиже цуру на коња, па бјеж̓ с њоме својијем путем. Тета лија остала као цура у царскоме двору. Е не зна цар шта да ради с њом!
Превари се цар те испукне жуту длаку, кад се од дјевојке створи лисица; дјевојке нестаде, а лисица бјеж̓ из царскијех двора ван. Док се цар, сиромах, чудом чудио, лисица је већ јурила за својим побратимом.
Чекај, па ћемо заједно даље на далеки пут. Е весели, боже, и лија и он и дјевојка и коњ, те бјеж̓ даље. Ишли, ишли дуго и дуго, док запазе опет бијеле царске дворе.
Он узјаше на њега, па бјеж̓ с њиме у цареве дворе. Чуди се сав царски двор и дворјани: да чудна јунака, да лијепог златнога коња!
Слуга оде, утргну је и донесе му је. Он с јабуком у џеп, поклони се и оде, узјаха на свог коња па бјеж̓ даље. Цар милује коња, пипај га, љуби, пита га њешто њемачки, а он му маше главом и лупа копитом; онда му даде груду
(то бјеху његова два брата, који исти овај час оживише) те га убију, узму коња, златну јабуку, очев трс и дјевојку, па бјеж̓ кући.
Кад чује исповједник, сав у трепетно чудо остане, и завиче: — Бјеж̓, грјешниче! Ја те не могу одријешити од гријеха прво него питам владике, него дођи сјутра.
Тако рекавши, испусти зеца, а он бјеж̓ па у шуму. — Е, како одскаче, — вели Насредин — ето га сад код куће, ама ни у цара бољега татара.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Али се моја снага саломи, клонуше руке, а свијест ми мрче, не оста до гласа да ти поруку његову искаже: бјеж’, господару, са свијетлом госпођом, бјеж’!... Јаох, воде!... е, умори ме жеђ!... Вујо, воде!... ЈЕЛИСАВЕТА: О! о! о!..
клонуше руке, а свијест ми мрче, не оста до гласа да ти поруку његову искаже: бјеж’, господару, са свијетлом госпођом, бјеж’!... Јаох, воде!... е, умори ме жеђ!... Вујо, воде!... ЈЕЛИСАВЕТА: О! о! о!....
Ха! ха! ха! КНЕЗ ЂУРЂЕ: И то! Ох, боже! Боже мој! (Вујо улази.) ВУЈО: Бјеж’ господару!... ПРВИ СЕРДАР: Где су, Вујо? ВУЈО: На вратницама се бију... Е, то је бој! Жешћега нијесам утубио...
Жешћега нијесам утубио... Па ко би рекâ?... Е! е! е!... Богме је то срце Обилићево, тај капетан!... Лав!... Бјеж’, господару!... (Пушке пуцају, а бојна се вика и српска и турска све ближе чује.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Готово га бјеше сустигао, ал' из цркве нешто проговара: „Бјеж' у цркву, Краљевићу Марко! Видиш ђе ћеш данас погинути, погинути од свог родитеља, а за правду бога истинога!
“ Ал’ говори лијепа ђевојка: „Хајте, робље, на тавничка врата!“ Па изиђе робље из тавнице, вели њему лијепа ђевојка: „Бјеж’те, робље, куда које знаде!
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Спазивши човјека с пушком, пољар само у страху диже руке. — Предајем се! — Иди к врагу, какво предавање! Бјеж овамо да се сакријемо. Пољар збуњено затрепта и једва познаде Николетину. — Ух, па то си ти!