Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
изгубим се ја од свог комшилука, од нашег свијета, па ћу ти, онако с ноге ћа уогу, згодити некуд чак у Далмацију. Бјежала сам, јадна ти сам, све док ме није дочекала вода. — До мора, бако? — Тако је, кокице моја ћубаста.
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
ЕВИЦА: Забога! (Оће да побегне.) РУЖИЧИЋ (увати је за руку): Хелено, стани! Тако је Дафна бјежала од Аполона, и претворена била у лавр који се стихотворцима на дар даје. ЕВИЦА (отима се): Ако бога знате, пустите ме.
Ћипико, Иво - Пауци
— Машо — вели јој, — што ме оно осрамоти?... Сагријешила си се што одбјеже лудо дијете ... Чујеш, би ли сада бјежала? — Не бих! — одговори жена и насмија се јако, разуздано.... — Не бих! — понови.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Свуда се та нађе — прогунђа Мачак. Луња се опрезно извуче из ходника у дворану, обриса лице и мирно објасни: — Бјежала сам из школе овамо у Гај, па упала у јаму у понор. — Кад си упала? — неповјерљиво зашкиљи Мачак. — Малоприје.