Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Биће, ваљда, највише због тога што усамљени пјевач зове у заједничко бјекство ту непознату пусту Маријану, а не њу, Саву. Бог зна ко му је та Маријана за којом он сваког прољећа тугује.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
ђипи како никад у животу ђипио није, дограби се рукама за ивицу јаме и попут зеца искочи напоље и даде се у дивље бјекство.