Употреба речи бљештало у књижевним делима


Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

стари шамдуд са рачвастим кожастим стаблом, а до саме капије бињекташ који је био истина пропао у земљу, али му се још бљештало његово мраморно теме. Све то њега још више уплаши.

Њено сасвим развијено, као од мра-| мора резано, раскошно тело, изнојено, окупано, бљештало је и преливало се у лепоти и пуноћи. Баба Симка ју је купала.

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

Али кад би ноћ била обасјана месечином, видело се све. Двориште бљештало. По башти шуштале сенке и лелујало се лишће а горе чардак сигурно се још јаче белио.

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Како је све бљештало све трептало блиставије и нежније но што је риба запамтила! Седефној ружи стаде дах. Али, није било времена за дивљење

Шта је, ту је: узмака нема! Зачуди Варалицу тишина у којој се ни лепет птичјих крила, ни шум ветра није чуо. Бљештало је златно лишће на сунцу, стабло се сребром искрило, али вештицама није било ни трага, нити се чуо шум извора.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности