Употреба речи вабити у књижевним делима


Матавуљ, Симо - УСКОК

Од тога се уплаши један зец из грмчића и потече низ дубодолину. Грјешни Ћеклић устајући угледа зеца, па га стаде вабити: „Шјо, мало! шјо, мало! овамо ти је мајка!

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

Зец један, у толико, искочи из грма. Ћеклић се диже, па мнијући да је оно ждријебе из јаја се излегло, стане га вабити: пшјо мало, пшјо мало, овамо ти је мајка!... Зец, као зец, ни стрва му ниђе...

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

већ види да му од многе стоке не може ништа, па пође на врата од пећине, отвори један крај од врата и почне стоку вабити да једно по једно избаца.

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

навешћу, намерно, крајње очигледну и баналну појединост из језичке области: пошто наш матерњи језик има глаголе вабити и викати (који се и на основу стилских обележја опонирају са глаголом звати), ми та два глагола у суседном словеначком

Наиме, у својим засебним језичким системима словеначко вабити и македонско вика(ти) немају исто место као и истозвучни глаголи у српскоме језику, него им припада место које у овом

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности