Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
и за изгнати јелена зовне човека на помоћ, дâ себи метути узду и на се узјахати: и тако истера јелена, али остане за вавек роб човеку. Многи инатећи се за једну ствар, хајде у процес, пак се затру.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Ал' опет је превесело Вавек њему чарно око, Опет носи ведро чело Као младић он високо: Та он има красна сина, Па га гледа пун радости Па се
Све је моје, све је моје, А ми једно обадвоје. Стисни, стисни... де л' сам јако? Подрж', Боже, вавек тако. Ох, удари громом сада, Сада, Боже, ил' никада. Шта запали срце моје? Очи твоје. Шта разгоре огња пуста?
Ал' опета је весело Чарно њему вавек око, Опет носи ведро чело Као младић он високо. Јер он има красна сина, Гледећ кога пун радости Опомиње се
Кад иђаху до два побратима, Јад носаху вавек злотворима. Млоги су нас Турци осетили, Млоги на нос пред нама с' побили, А најгрђе што имају јаде?
“ — „Ти си био, ал' си курвић сада,“ Ја Огњану заче изненада, Иди мени испред ока, змијо, Брже иди, вавек проклет био!...“ „Ох, мој Рајко, збори, па ме чуј!...“ Аја опет ружи га и псуј!
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
И све од речи до речи упамтио! Камо тада књиге оне које су данас у рукамˊ! Е, време златно, за вавек изгубљено! Из Сциле утечем, пак упаднем у Харивду, из пролога у житија!
Нећеш ти вавек житија читати; омразиће ти се једанпут; почећеш и друге паметније књиге читати. А ја сам то у свем мојем животу
” Зил[отиј]: „Као какав ревнитељ [х]оћеш да ти говорим? Ти знаш да наши прави ревнитељи хоће и изискују да народ вавек као под уларом остаје, да слепо следује и верује све што му се каже.
разума и словесности, нити примајући никакав приклад од други[х] учени[х] и просвештени[х] народа, остају за вавек у всеконечном плача достојном бесловесију.
Остао би[х] при мојем учитељу док би[х] оправио свој посао, пак би[х] се вратио својим путем; и тако би за вавек душа моја лишена остала слачајшег познанства којега сам у животу имао и многоценејшег сокровишта чесности, добродетељи
брег — обала будушти — будући, потоњи бужак — буџак, угао бутељка — боца в — у (најчешће у сложеницама) ва-у вавек — увек вежество — знање вексел — меница, новчана упутница велеречије — претеривање, преувеличавање Велерофонт —
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
О тако и тај мирис, боја... О тако и ту кућу стару Не држи више земља, но ја. ДВОЈНИК Он нема очи — ал ме вавек гледа. Има за мене увек реч немушту. Он први шане ону мисо сушту Од које бежим ко од ватре, леда.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Ја се тешим с поточићи Ки ми сузе примају, Вавек с њима уздишући, Који бреге харају. Тако исто и мене ће Љубав, после ил’ прије, У гроб тавни сахранити, — Ваљда за
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
КЊИГА ДРУГА ДЕЦА Тако се ствари збивају; увек и вавек Цветови шљива на мртве падају... В. Х. Одн (W. Н. Ауден) Ако од гробнице Влаовића, малчице узбрдо, кренете главним