Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
оних рањеника око њега, до плача узруја иначе узнемиреног Христића који је, збуњен и осрамоћен, у засебном официрском вагону, лежао на једним неугодним и крвавим носилима И баш као оно на бојишту: „јао, јао шта сам ја урадио, шта сам ја
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
НОВАКОВИЋ: Само... јесте ли ви уверени да ће он отићи? СПАСОЈЕ (гледа на сат): Овога тренутка он је већ у вагону. (Дуга пауза.) СВИ (ћуте). СПАСОЈЕ (и даље гледа у сат): Овога тренутка воз је кренуо. (Телефон. Он му прилази.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Гледаћете се тако сваког јутра у огледалу, а нећете се више препознавати, и казаћете сами себи: „Откуд ви у вагону Ли?“ Зваће вас: матора, тетка, кево, стара, гробље...
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Они из вагона махали су рукама, подврискивали, чула се и песма, а неки у последњем отвореном вагону загрљени, и вичу из свег гласа: „Доле Швабе... доле!“ — и њихови узвици изгубише се са клопарањем гвожђа.
Само не задуго. Сунце је освајало, а у вагону била запара. Људи поскидали капе и гуњеве... Ређају се нови утисци и нарушавају онај готово устаљен ток мисли, а што
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Полазим специјалним, официрским возом из Пеште у Италију. По чину, у вагону, најмлађи сам, али разговор са једном младом девојком под прозором, који се чује, поправља међу официрима мој ранг.
На то у вагону настаје као неко гласање, неки силазе, и убацују ме, љубазно, кроз прозор у вагон, у ком су као сардине.
Изиђох у ходник, где је било хладно. Стајали смо опет у некој шумици. У једном вагону су певали. Негде је плакало једно дете. Али сви ти звуци допирали су до мене као из неке неизмерне даљине.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Радости, туге спомени се роје Везани за та места и за моје Биће. У тесном, загушном вагону Дремају... Нека одвратност се буди, Уз нове туге симфонију бôну, Спрам сапутника мојих...
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
НАТА: А у коју ће бању? ЖИВКА: У коју?...Па у Абацију. НАТА: Тако! А путоваће, разуме се, у салон-вагону? Ја сам увек путовала у сепаратном салон-вагону, то је тако пријатно. ЖИВКА: Па да, да!
Па у Абацију. НАТА: Тако! А путоваће, разуме се, у салон-вагону? Ја сам увек путовала у сепаратном салон-вагону, то је тако пријатно. ЖИВКА: Па да, да! НАТА: Него чуди ме што ће у Абацију, то није бања за реуматизам?