Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
која јоште врућа из гњизда тече, бедни лисичићи плачевне гласе дајy, а орао им ноктима утробу депе и кљуном им очи вади. Како је лисици било на то оздо гледајући, свак себи ласно представити може.
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
капима зноја у маховини под пазухом нежном мишицом заклонивши лице прекрштајући ногу божанску босу жена из уста вади укоснице и забада их у подигнуту косу! А овде у рову, у подруму битке, рђају шлемови на киши и хоризонт се љуља.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Је ли, учитељу? — Јест, јест... корали — потврђује учитељ. — А где ли то расте? — Не расте то, болан, него се вади из мора! — рече Марко, па погледа опет по свима. Сељаци гурнуше један другог лактом. — Из мора?
Испушио је лулу брже него обично, па се и нехотице маша за појас, те вади дуван и брже-боље пуни другу... Кад би наврх Голога брда, стаде мало и погледа онамо у Овчину.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
— Боље, хвала богу! — рече болесник. — Баш осећам кад ме господин помоћник удари на ону телеграфску машину да ми вади ватру, а да ми раде нерви!
Ђеда се подмладио. Чисто поцупкује кад иде. — Хајд на бунар! дођоше на бунар. — Вади! Анока извади кову. — Сипај! Анока захиће вргом и ђеда целу кову испљуска по лицу и по глави. Обриши ме!
По цео дан чита новине којих су му пуни шпагови. Затури се у канабе и вади једне по једне. Покаткад, пошто је наишао на нешто важно, одмакне их држећи их у левој руци и гледа их из даљине, онда
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
стоји крај огњишта, зајапурена од врућине и од узбуђења и задовољства што је ствар свршена и зет упецан, па само вади крофне и баца их у корпу иза себе.
Кипри натарошу, који испушио беше лулу И кренуо се да прилегне мало, наредивши да се она лубеница не вади из бунара пре него што се он пробуди.
Ништа од свега тога, моја Сидо, није истина! Какав зуб избијен! Какав зуб! Као да се тако лако вади зуб! Вуку паора од јутра до подне док му ишчупају зуб, па још с драге воље пристаје човек (и онај што му ваде, и онај
паора од јутра до подне док му ишчупају зуб, па још с драге воље пристаје човек (и онај што му ваде, и онај што га вади), — па једва га извуку! А ово нит’ је он хтео, нит ја још мање, па — испао зуб!...
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
Седа тамо. Пошто нема да им запали свеће, он, оно што је напросио вади из појаса и ређа по гробовима. И онако пијан, плачући нуди пролазнике: — Узмите, узмите за њину душицу, — и раздаје
И кад их растера да може он комотно, слободно да седи, не дижући шајкачу с очију и не престајући да грди просјаке, вади скривену у недрима своју торбу, меће је пред себе, нагиње се над њу, шири је, и почне онда на сав глас да призива
Баци то. Имамо кући то. — И почела би да му из појаса, недара оно пруће, камење, крпе, што је он уз пут покупио, вади, чисти. Али он не да, пригрћава оно што му она узима. — Имамо си, имамо... — одговара јој — али још искам да имам.
Африка
Њамкоро вади свој мач и, чучнувши пред такав жртвеник, лагано чупа перје са шије кокоши, удешавајући где ће је заклати.
Кришом као случајно, вади из недара гри-гри да би лепше изгледао. Дивне минђуше. Затим одлази у галопу жутим песком; нестаје у зеленилу.
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
ПАВЛЕ: шта ви то говорите, Аљоша? АЉОША (вади из џепа папире): Ово су наплаћени рачуни за песак са превозом; ово је нов уговор са цигљарем, потписан је; ово су
ПАВЛЕ: Слушајте ви мене, проведите се мало, разведрите се и све ће то проћи. Знам, немате излишних пара. (Вади из буђелара.) Ево вам 500 динара. АЉОША (буни се): Али, господин инжењер...
ПАВЛЕ: Да, дошапнули су, то је истина, и ја сам преко тих шапутања прелазио, али... (Вади из џепа хрпу писама.) Ово су писма њеног љубавника; извршио сам разбојничку провалу и покрао сам их.
ПАВЛЕ (сети се). Да, добро поменусте, могли бисте ми учинити једну услугу. ЉУБОМИР: Молим! ПАВЛЕ (вади из портфеља пасош): Да пођете из ових стопа и да ми визирате пасош за иностранство. (Прелиставајући пасош.
Кроз два-три дана имам нека примања, али дотле би ли ми могла позајмити око 200 динара. РИНА (вади из кесице и даје му): Ти си тако често у новчаним неприликама.
СПАСОЈЕ: Дакле, то тебе жуљи? АНТА: Па то, дабоме! СПАСОЈЕ: Чекај, молим те, сад ћу ти рећи. (Вади из џепа једну књижицу и прелистава је.) Ово је кривични законик, ја ту књигу увек носим собом као ручну књигу.
СПАСОЈЕ: Па то значи, господо, не може човек ни у смрт веровати? И смрт се пролагала. (Вади из џепа.) Молим вас, је ли ово посмртна листа или није? АНТА (завирује): Јеси ли и ти потписан на њој?
Кажу, ви сте на суду доказали да сте мој најближи рођак, а видим (вади из џепа своју посмртну листу) и на посмртној листи приликом мога погреба потписали сте се као уцвељени рођак.
ЂАКОВИЋ: Дакле, пошто смо се начелно споразумели, изволите сад прећи на детаље и изложити ми ствар. (Вади папир и писаљку и спрема се да пише.
СПАСОЈЕ (сети се): Ах, да! (Тешка срца вади из портфеља две хиљадарке и даје му их.) ЂАКОВИЋ (устаје): Хвала, господине, и кад год вам затребам, ја вам стојим на
СПАСОЈЕ: Па ко ће други него ја? Морам одговорити; могу се ја бунити колико хоћу, ал' морам одговорити. (Вади из портмонеа и одбројава пет стотинарки, иа их ставља у један коверат, који лепи.
Мени би моментално требало, рецимо, пет стотина динара. СПАСОЈЕ (вади невољно новац из џепа): Толико највише, не бих вам засад ни могао дати више. (Даје му.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Господар Софра мрко погледа на Чамчу, па вади буђелар, изброји хиљаду форинти на столу, и квит. Армицијаш прими новце и дâ му квиту.
Благодаре, поклоне се, и оду. Кад дође у механу, а Чамча све игра по соби. — Ево, Софро, новаца, Кречар вади новце и броји, па пет стотина метне на страну на сто, а друго подели на поле.
Заподену разговор обичан. — Како си, Софро? — Немој ме питати, добио сам писмо од Шамике, зло је. Вади писмо из џепа. — Та ваљда није умро? — Ево читај, — баци му писмо. Чамча чита. — Па шта је то?
Шамика свира и пева. Тако се подуже забављаху. Кад Шамика погледа на сат, зна да ће га отац скоро одазвати, па нешто вади из џепа. — Ако се нећу замерити, да примите ово од мене у спомен ноћашњег бала.
— Врло добро. Па баш тринаест стихова — несрећна нумера! Сасвим је погођено. И немачки су врло лепи. Шамика вади свилену кесицу и вади дукате. — Ево, амице, тринаест, нек буде за сваки стих дукат. Јуриста прими и захвали се.
Па баш тринаест стихова — несрећна нумера! Сасвим је погођено. И немачки су врло лепи. Шамика вади свилену кесицу и вади дукате. — Ево, амице, тринаест, нек буде за сваки стих дукат. Јуриста прими и захвали се.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
У хомољском срезу људи верују да трудница „не ваља да вади воду из бунара, ни да обрће чекрк, ни мотовило, нити да гледа у воденично камење, јер ће јој се онда при порођају
Веома је распрострањено веровање да трудница не сме да вади зубе јер јој дете може умрети, односно (блажа варијанта) патиће од зубобоље кад одрасте или ће му се свађати сватови.
“⁹⁰ Заправо, у нашем народу верује се да зла сила не напада злу силу, по оној народној „Врана врани очи не вади“, а како су и Турци представници хтонског света, то онда деци која носе њихова имена демонска бића неће никакво зло
Дете такође окупа и повије чистом пеленом па у пратњи бабице одлази у цркву да ’вади голему молитву’.“¹⁹⁵ Када се мајци и детету прочита голема молитва, пре него што оду из цркве, мајка запали свећу коју
(К-Љ, НБ, бр. 234) — Коме није вијека није му ни лијека. (Вук, бр. 2443) — Мука душе не вади, но суђени дан. (Вук, бр. 3118) — Није коме је речено, већ коме је суђено. (Вук, бр.
околности, да изменимо ток нашег живота, само је привид јер, суштински гледано, он је већ одређен („Мука душе не вади, но суђени дан“; „Тко се родио за вјешала, од пушке не гине“; „Ако враг није разбио колијевку, разбиће гроб“).
Изразито фаталистичко схватање људског живота видљиво је не само у многим народним пословицама („Мука душе не вади, но суђени дан“; „Дај ми срећу, па ме стави у врећу“), већ и у резултатима нашег истраживања, добијених скалом
„Мука душе не вади, но суђени дан“. Зависно од степепа слагања са појединим од ових тврдњи, испитаник се опредељује за једну од пет
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
који рекне како је невин, а нема за то сведока, буде по обичају отаца дано из кључале воде, испред храма, да железо вади усијано, па да с њиме у рукама оде до олтара.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Имаш ли, можда, кћер? — Студенткиња! — каже поносно Жика — и вади фотографију из новчаника. — Осамнаеста јој... Жан Жик отвара мали кофер и вади свој последњи модел нестварно лаке
— каже поносно Жика — и вади фотографију из новчаника. — Осамнаеста јој... Жан Жик отвара мали кофер и вади свој последњи модел нестварно лаке хаљине од чисте љубичасте свиле, коју је понео ни сам не знајући за кога.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
— Е, мој мачоре, мој зли комшијо, и ја би муфте! — рече у себи Јова. — Нема муфталука! Ни гуди, ни гудала вади! Ту ће чича Јова омастити брке! — вели Јова гладећи брке и улазећи у кујну.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
И зорица забијеље дивно, Па се маша у злаћана њедра, Отуд вади оно сунце јарко, Пружи њега више горе чарне, Показа га цијелом свијету.
На крај већ стиже, скочи на обалу, Потражи одма своју избу малу, Ту жића књигу вади из недара, На сто је меће, па књигу отвара; Још пером оштрим у срце се боде, Па крвцом својом вако писат оде: —
„Помоз', Боже! Тако остат већ не може, Тако не сме!“ она збори Па долапа свог отвори, И унутра руку даје, Вади стакло из потаје, Стакло једно што некака Јуче њојзи даде бака, Која га је напунила, Свака сока нацедила Из
Срце куца, око бистро сева, Ох, та чу ли како се попева? „Ој коњицу, брже на злотворе, — Само гвожђе вади се из коре, Купи поље, носи кроз планину, Брже, брже, куку душманину!
њојзи свану данак; Затрпане оне искре мале Сад у силни пламен се сагнале, Онај пламен што небо отвара, Што срдашце вади из недара, Те овога срце даје томе, А отога опета овоме, Да не може, кô без срца свога, Једно, брате, бити без
Познала га Ајка, повриснула, Мал' од јада тужна не свиснула Па га онда вади из мртваца, Те га носи и кроз крвцу гаца; Полаже га на зелену траву, Белу руку меће му под главу, И гледа га
“ Већ је стигô на обалицу Разастрео кабаницу: „Јоште нису дошли мраци Још су овде дана зраци.“ Вади од појаса Врулу мека гласа.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Имам ја и своје задужење, зар је мени до бенастог Микана. Они тамо с пенџера очи ми моје извадише. Нећу, нек се сам вади како зна. Јоваш се окрену и, као да се више ништа око њега не дешава, продужи да се препуцава са „својим“ усташама.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
антерији, повезана црном шамијом и то тако да јој се само нос и очи виде, претура по својим сандуцима и долапима. Вади из њих стара, већ плеснива одела, скупоцена али пожутела платна и свилене тканине које почеле већ да се осипљу.
— А што? ти ли си ми дала?... Моје паре! — И, као у инат њој, седа на земљу, прекрсти ноге, баца капу, вади из појаса стакло ракије, пије из њега и продужава песму. А кад је трезан, ради као црв.
Тек што је била почела да вади кофу из бунара, а ја, као увек, дошао сам и тобож донео јој моју тестијицу коју сам навлаш испразнио у кујни, да је
Она дете пусти и пошто одмакне, једнако окренута вароши, стане, чека. Дете оде до Ите, пољуби га у руку, а овај вади кесу, једва нађе марјаш и даје му. Па, ма да га нико од осталих не пита, он им казује чије је: — Митино.
Заповеда Циганину да му га донесе. Циганин донесе, а он вади банку и њоме кити Циганина. — Свирај... Не знаш ти, али ипак свирај... Де, ону... „Подухнуше“.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
ох да сиромах Зеј! У страху Зеј са стрепна колена свог орла шиле глађу морена, да једе роба, да му вади плућ, нек с' онда смеје богу с' ругајућ!
— ох ал' ево што је вида, што је скида!” У тој речи, испод груди вади свиле комад жути, на свили је ситан вез; — тај је везак што замути Самсонову бистру свес': — шарен везак њему
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
“ Ја се маши руком, а то нема главе, заборавио је на води. Онда се брже боље вратим натраг; кад тамо, а то лисица па вади мозак из моје главе те једе; а ја полагано хајде, хајде, те се привучем близу, па потегнем лисицу ногом у стражњицу а
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
ДОКТОР: Како вам се допадају влашки сланици? ПУТНИК: Ја мислим да неће бити лепши од бечки. ДОКТОР: У Бечу, да се вади со! ПУТНИК: А, ви мислите солокопње. Опростите, богами, код нас је сланик оно гди се со држи.
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
(Напије се.) Само ти мени млого говори. (Приступи к њој и гледи како ради.) Тако, видиш како Срета уме да женама вади господство испод коже. Богме лепо ради. СУЛТАНА: Сад и руке да каљам. СРЕТА: Нека, други пут ћу ти купити рукавице.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
бих, наравски, својој бакути, која са осамдесет година краде карте кад игра преферанс, а када је увате, почне да се вади на слаб вид: „Ма зар је то дама? Живота ми, мислила сам да је кец!
“ Систем да се изврнеш у несвест! Мој матори ћути и пуши. Гута кнедле, шта ће, сирома, а Тика само вади ли, вади слике свога сина, још из времена док је био беба, и то беба сликана како крајње оригинално лежи на јарећој
“ Систем да се изврнеш у несвест! Мој матори ћути и пуши. Гута кнедле, шта ће, сирома, а Тика само вади ли, вади слике свога сина, још из времена док је био беба, и то беба сликана како крајње оригинално лежи на јарећој кожици са
Како маман изводи своју чувену операцију „Велико спремање“, и како је бакута тајно укопава. Матори вади породицу из чабра, и поред два типа који издају уши под кирију.
Маман тада отвара своју тајанствену, увек закључану фиоку и вади два долара, која нам је за последње две године послао неки њен рођак из Америке (Сан Хозе, држава Калифорнија) у
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
“ Поскочи Мачак од вјетра бржи, умива лице, бркове глади, припрема пушку, фишеке вади, а онда Пијетлу придику држи: „Кад у лов одем, рођени побро, обоја врата забрави наша, и још ти кажем: чувај се
Ману га Мачак, па торби хрли, другара вади, снажно га грли, милује кресту и репић крив. „Побогу брате, јеси ли жив?!
Удари Мјесец у громки смијех. „Погледај вука шта луда ради, хоће из воде мјесец да вади, ја се огледах у модар вир, а Вујо мисли: Оно је сир!
Клизати се није ред. Зар је цеста што и лед? * Саобраћајац, строг у лицу, вади оружја — биљежницу и боц-боцкаву оловчицу. Ја вам јуначку задајем веру сад ће возачу да узме меру.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
Деда узео лулу и с пажњом о длан је бије, Па испод појаса вади листове дувана сува, И кад их изгњави добро, он онда напуни лулу, И мирно пушећи слуша ветрину што пољем дува.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
се с пута — знаш да не видим, црква се моја топи, од милине, нема сунца, вештице ме полако једу и мајка ми срце вади, и син. Андрониче, шта је с хришћанским рогом? он се смањује, избави ме од лукавости и прости, достојно је то.
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
АГАТОН: Е па, 'ајд' говори! ПРОКА: Не говорим ја напамет да сам близак род, него имам и доказе. (Вади један велики табак хартије из џепа.) Ово су документа! АГАТОН: Је л' крштеница?
000 динара. Нисам ваљда луда...(Скида црну мараму коју је носила око врата и вади један цвет из вазе па га задева у косу.) Што каже Сарка, нека га жали тетка!
ПОЈАВА В ДАНИЦА, АГАТОН, СИМКА АГАТОН (кад спази Даницу, полети и загрли је, исто тако и Симка. Он вади мараму и брише сузе): Драго, драго дете моје! СИМКА: Слатка моја, рођена моја! АГАТОН: Боже мој!...(Плаче.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Аустријанци припуцаше у ту гужву и тада командир викну: „Вади затвараче!“ Дотле памтим. Али како сам се сручио овде у село, то не могу рећи.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
“ 174. Јово, брате, жао ми је на те!“ Моја драга хоће поћи за те, — Сама ми се сабља вади на те! Не узми је, мој по Богу брате!
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Пушничар вади лесе, а дружина се скупила око њих па »мезети« и »одбира«. Узима се осушено, врело грожђе, крушке и јабуке, што су
Кад се измакосмо од првог реда, директор из вади једну пиштаљку и засвира. Отворише се врата ла многим колима И одсвуда се помаљаху уплашена лица.
» Хе, ово смо се ми заборавили !« трза се Марко и вади из џепа пожутео стари часовник. Добро је, Таман колико треба! — Ујаа! ...
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
Ал' кажем ти, не волим кад наиђу ти избори, па то ти је! (Одлази.) В ЈЕВРЕМ, ДАНИЦА ЈЕВРЕМ (вади новине из џепова и ставља их на сто.
ИВКОВИЋ: Хе, шта ћете! Такав је наш посао. Али, неће вас више узнемиравати. (Вади из џепа једну таблицу на којој пише: Адвокат.
Треба ослухнути. А ко држи кључ од тих врата? ЈЕВРЕМ (вади га из џепа): Ја! СЕКУЛИЋ: Ако, ако, то је добро... Овај, какав оно дуван пушиш ти, газда-Јевреме?
СЕКУЛИЋ: Шта има да се припрема? Све је то, видиш, овде, у моме џепу. За то се ти не брини, то је моја брига. (Вади једну хартију из џепа.
(Пође, па се врати.) Јес', бога ми, мало не заборавих. Но, још ми се и то може десити да заборавим. (Вади пет-шест неиспуњених меница из џепа и прелистава их, читајући суме.) Сто, двеста, триста, четири стотине...
ПАВКА (одлазећи): То ти да јој кажеш, не слуша она више мене! (Оде.) ВИИИ ЈЕВРЕМ, затим ИВКОВИЋ ЈЕВРЕМ (вади из џепа новине, развија их и седа да их прочита). ИВКОВИЋ: Добар дан! ЈЕВРЕМ: Гле, ти си?
ДАНИЦА: Немам хартије. ЈЕВРЕМ: Па разуме се да нема, ко је од нас то мислио па да спреми хартије? (Вади из џепа пуно хартија, загледа једно писмо.) „Поп Спира...” (Чита.
(Ослушкује на Ивковићевим вратима.) Није овде, отишао је у агитацију. (Вири.) А говор ено га тамо на столу лежи. (Вади кључ из џепа.) Добро каже Секулић, да измакнемо орман. (Откључава полако врата, обзире се и шапће.
” ЈЕВРЕМ: Е, то си му лепо саставио. СРЕТА: А ово? (Вади другу хартију.) ЈЕВРЕМ: Шта је то? СРЕТА: Видиш ли потпис „Мирабо”. Знаш ли ко је то Мирабо?
ВИИИ ИВКОВИЋ ПРЕЂАШЊИ ИВКОВИЋ (враћа се у своју собу, седа и наставља писање). ПАВКА (вади из џепа кључ од дућана): А зар не би могао успут да обиђеш мало дућан? ЈЕВРЕМ: Таман! Избори, а ја да обилазим дућан!
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Нек ти је, вала, алал тај грош!« Умео је и зубе да вади. И ово последње с успехом. Истина да је понекад ономе отекла после тога глава као половаче, али узрок зубобоље био је
А сад, овако изневерен и, што је још главније, опљачкан, само се ушуњао и сео до првих врата, па нит вади табакеру, нит поручује кафу, а кад се глумци скупише па га стадоше питати како им је тамо ишло и како је живео,
Тако обично говори ћир Ђорђе кад се поведе реч о томе. И тада је увек љутит. Псује и турски и српски и грчки; вади љутито плекану табакеру и муштиклу од јасмина иза паса и прави цигару, а руке му све дрхћу од љутине, тако да обично
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
оставе отвори који јегуљу пропуштају у просторе из којих више не може изаћи и из које се она, кад се у њима нагомила, вади обичним црпцем.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Тако исто, кад је требало нешто плаћати, од ње је тражио. И то не он сам кључеве да узме, отвори сандук и вади из кеса, него да му она дâ, она изброји колико треба. Тако и свекрва целу кућу оставила њој, и амбарова, и подруме.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Ко од њега узме иглу, има ћускију да му врати. Кусалом га закусује, а дршком му очи вади. Лак је испод капе. Лези, хљебе, да те једем. Мртав да је, а за новце да чује, скочио би.
— Ко са врагом тикве сади, о главу му се лупају. — Врана врани очију не вади. — Вук на вука ни у гори неће. — Зла шиваља дуг конац удева. — Дај злу што можеш, за не дат’ му што и не можеш.
— Кад нема погаче, добра је и овсеница. — Празна рука мртвој друга. — Празна не пали. — На сиромаха и зец вади пиштољ. — Тешка је немоћ шупаљ тоболац. — Тешко мени и по брату моме, ако немам у тоболцу своме.
— Тко не љуби свога брата, оног туђа бију врата. — Брат брату најдубље очи вади. — Ко не држи брата за брата, он ће туђина за господара (душманина).
Најмио се зао у горега, Жље га храни а горе му ради. Никад зао на горега неће; Врана врани очију не вади. 5) ШТА ЈЕ НАЈГОРЕ Синџир гвожђе мука је велика, Дȁ велика мука на јунака; Тавница је гора од синџира, А зла
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Онда се брже боље вратим натраг; кад тамо, а то лисица дошла, па вади мозак из моје главе, те једе; а ја полагано ајде, ајде, те се привучем близу, па потегнем лисицу ногом у стражњицу, а
12. Гвозден сједи у лугу у гвоздену клобуку, сузе му капљу уз јелову кацу. 13. Губицом рије, а г...цом жиле вади. 14. Гујиња глава, господско руо, Арапске ноге. 15. Гурава кобила све поље побила. 16. Гураво прасе све поље опасе.
шта је тражио у тој јами; а кад му чоек каже да му је ту прије неколика дана упала жена, и да је дошао сад да је из | вади, онда ђаво повиче: „Шта побратиме, ако Бога знаш! Па то твоја жена! и ти могао с њом живљети!
Кад тамо, види цар сина мртва прострта и над њим ону жену ђе плаче и ђе му очи вади једном длаком из главе. Цара стаде лелек за сином а коња вриска за оном женом, док завика коњ: „Сада | мијењајмо сина
Онда се брже боље вратим натраг; кад тамо, а то лисица дошла па вади мозак из моје главе те једе; а ја полагано хајде хајде, те се привучем близу, па потегнем лисицу ногом у стражњицу, а
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Споменик је подигнут почетком педесетих година: у покрету којим Чарапић од бронзе вади мач има много од силовитости, можда змајевске, али и још од. нечег што Васа не препознаје.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Деда узео лулу, и с пажњом о длан је бије, Па испод појаса вади листове дувана сува; И кад их изгњави добро, он онда напуни лулу, И мирно пушећи слуша ветрину што пољем дува.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
на војнике и сав црвен победнички одлази под свој шатор, узима преда се добош са оном страном што није пробушена, вади излизане карте из масног копорана, пљује прсте, чешља карте и дозива војнике што радознало извирују из својих шатора.
Обично је заузет било каквим послом: претреса ствари у сандуку, вади их пажљиво једну по једну, савија, чибука корбачем и ређа; или понешто крпи, ушива и причвршћује дугмад, па му у томе
Па чека она докле он прилази благајни и тражи: — Дај нам, — вели — Васићу, рођаче, два прва места. И вади кесу иза свиленог силавае, одмотава, одбројава, и плаћа нешто никлом а нешто бакарушама.
Кад овде у овом магазину не би било, где ће? Имам финих бривача прве класе. — Ја. Дедер покажи све сорте. А он вади из рафа и услужно ређа на тезги.
све равно до Косова, и није им баш пријатно док он шврља по њима оним његовим крвавим очима, а из џепа руку никако не вади.
и прозоре, јер неко, у оном ужасу, престрављен викну да је оно права бомба што је онај разјарени и страшни поилу вади из џепа.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Затим промичу, жустро и доста весело, два млада доктора у бијелим капама. Вратар је једног зауставио. Он вади перо и потписује му неке папире. Забављам се гледајући ту моју малу фатаморгану.
— И коначно одлазе. Промичу опет ходником, силазе степеницама, добростиво се осмјехују вратару. Виктор вади из џепа мали звецкави свјетлуцави снопић, изабире пљоснати мједени кључић, брижно га увлачи у бравицу, откључава
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
После стотину корака, наиђоше у један склоп, застрвен павитином. Ђурица разгледа место и учини му се да Симо вади револвер иза паса.
отуд је поуздан. Приђе прозору с истока, обрте обе закачке, па тихо, тихо стаде да вади рам, на коме је разапета хартија. Извадивши половину рама ,погледа напоље и сва му се крв следи, окамени се...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Сад кренуше сви заједно даље. Ишли они ишли, док угледали опет цареве дворе. Али он се опет нешто замисли, све вади из џепа златну јабуку, огледа је, меће у џеп, вади, док стигоше и пред цареве дворе.
Али он се опет нешто замисли, све вади из џепа златну јабуку, огледа је, меће у џеп, вади, док стигоше и пред цареве дворе.
Онда се брже-боље вратим натраг. Кад тамо, а то лисица дошла па вади мозак из моје главе те једе; а ја полагано хајде, хајде, те се привучем близу, па потегнем лисицу ногом у стражњицу, а
Кад види ага да му ништа ни из рука не дава а камоли да вади из торбице, наљути се те му рече: — Хајде право, рајо!
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
(Сети се.) Чекај... где су карте?...Ти си их синоћ размештала. ДАРА: Ето их у фиоци. ЖИВКА (вади их и меша): Баш да видим како у картама стоји. (Размештајући.
ШЕГРТ: Толико је госпођа поручила. ЧЕДА: Добро, добро, иди!... ШЕГРТ (оде). ИИ ЧЕДА, ДАРА ЧЕДА (отвори пакет, вади једну визиткарту и слатко се смеје). ДАРА (наилази из собе): Шта се ти тако слатко смејеш?...
ЖИВКА: Почасни конзул. ЧЕДА: Како? ЖИВКА: Тако, почасни конзул Ни... Чекај, молим те. (Вади из ташне једно цедуљче и чита.) Почасни конзул Никарагуе. ЧЕДА: Господе боже, ко вам је то опет?
(Шчепа шешир.) Ја ћу вас звати у сватове! (Оде нагло.) В ЖИВКА (сама) ЖИВКА (прилази телефону. Вади из ташне једну цедуљу на којој је записан дотични телефонски број): ...Је л' то централа?...
ЖИВКА: Ама, зар ти мислиш, бога ти, да ја целу нашу фамилију узмем на врат? ВАСА (вади једну цедуљу): Па и нема нас баш тако много. Ево, ја сам направио и списак, па нема нас више од деветнаест.
Што се тиче пушења, можете се сад већ одмах послужити. (Вади табакеру и нуди јој.) А што се тиче љубавника, и ту... ЖИВКА: И ту се могу одмах послужити.
ВАСА: Зовни га, молим те! АНКА: Одмах! (Оде.) ИИИ ВАСА, ЧЕДА ВАСА (види на столу кутију са цигаретама, вади и трпа у своју табакеру). ЧЕДА: Добар дан, ујаче! Звали сте ме? ВАСА: Да, имам с тобом важан разговор.
АНКА (изненађена): Да вас пријавим госпођи?! ЧЕДА: Да, и дајте јој моју визиткарту. (Вади и даје јој.) Ја ћу чекати у предсобљу. АНКА (збуњена): Али... како... ви да чекате... и да вас пријавим...
ЧЕДА: Разуме се! КАЛЕНИЋ: Хоћете ли да чујете мој одговор? (Вади хартију из џепа.) Мој одговор је упућен на адресу онога магарца који је написао то у новинама (Чеди.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Навалила сила, уочили силници, узаврели по шумама и друмовима арнаутски разбојници. Врана врани очи не вади: арнаутске буљугбаше не окрећу пушке на своје, турске власти као да желе да се тако продужује. Пропашће се.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
На путу је шумар срете: „Ти си крала, пуста жено!“ И књижицу своју вади И бележи име њено. Удовици с’ грло стиште Кâ да ј’ гŷши мòра нека, Па не може да изусти: „Нисам крала мога века!
Петровић, Растко - АФРИКА
Њамкоро вади свој мач и, чучнувши пред такав жртвеник, лагано чупа перје са шије кокоши, удешавајући где ће је заклати.
Кришом као случајно, вади из недара гри-гри да би лепше изгледао. Дивне минђуше. Затим одлази у галопу жутим песком; нестаје у зеленилу.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
РАДАК: Богме си, бако, зло удесила, Ал’ таком песмом вук се не плаши. СТАНА: Ал’ ће и лава ово стишати! (Вади из недара запечаћено писмо, па га пружа Главашу.) Ово је писмо од муселима, Упућено је самом везиру...
Ил’ сам онако, тек за ћефину Везирске моћи, себе морио?... ХАСАН (вади из недара писмо везирово): Ако што везир вреди пред тобом, Онда и ово има важности... ГЛАВАШ: Дела, шта пише?...
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Непознати песник МАДАМЕ Сеци језик, ево, на потиљак вади, он ме, мадам, с тобом ономад посвади! Камо срећа да сам, кад сам га подигао реч ону изрећи, на двоје прегризао!
Пес не дира мачку, маца мишу глади, Из серца им звјерство љута зима вади. Тако једни и други и трећи ден прође, Когда св'јет на земљу и тишина дође.
Срце ми се увенуто вади Љубвоболних, тужних из прсију; Лепом све на миру ми се гади: Смутио, тавно све ми пред очију.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Изволи, велевлажни господине? Судац: Изволим де, привежи га. Давид (вади јазавца из вреће): Чувајте се, господини моји, јер, ако ми се измакне, зло ће бити.
То смо виђали данас. Немој ми кварити рачуна! Доктор (гледа га са свију страна, уноси му се у очи, вади некакву справу и мери му главу). Давид: Шта?! Зар се у вас и памет на гради мјери? Зато сте ви тако и паметни!
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
Што је чисто, прође кроз решето, а што је сумњиво, остане па се праћака као рибица у мрежи. А ја само бирам. (Тобож вади из решета једно лице.) „'Ајде, голубе, најпре тебе!” Стегнем га за врат, а он само кмекне као јаре.
Господин-Вићо, ово је требало уништити. (Трпа у џеп ову, а вади из другог џепа другу хартију и даје је Таси.) Ово читај... ТАСА (чита): „Строго поверљиво”.
А је л' ти ту поверљиви протокол? МИЛИСАВ: Јесте, господине капетане. ЈЕРОТИЈЕ: Дедер, извади га! (Милисав вади из фиоке један протокол.) Заведи! (Милисав умочи перо и очекује.
Не можеш ти ваљда сад мењати наводе власти. (Вади из џепа депешу и даје је Вићи.) Прочитај му, господине Вићо, како сам телеграфирао господину министру, да би се могао
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Баба полако, чисто, својим скупљеним, опраним, старим прстима умаче хлеб у јело, вади месо, ставља пред себе, и полако, чисто, растављајући комад по комад од меса, једе, меће га у своја смежурана, без
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
(у песме, БВ, 17, 1902, 14). Свети Аранђео вади душе праведника б. (упор. и пословицу: »Душа му на б. мирише. Кажу за доброг човека«, ГЕМ, 5, 127; уз ово упор.
Када се, за време епидемије, вади живи огањ, провлачи се стока испод б. жила (С. Тројановић, Ватра, 97). Б. се употребљује и у врачањима за преношење
За време заразе врше се кађења с. (С. Тројановић, Ватра, 188). Кад постоје опасности од заразе беснилом, вади се живи огањ из с. (іб., 71).
Од глогиња кува се теј против срдобоље (ЖСС, 312). На г. се, кад се јави епидемија, вади живи огањ (и то кад је епидемија код људи; а кад је код стоке, онда се вади на липовини, С. Тројановић, Ватра, 81).
На г. се, кад се јави епидемија, вади живи огањ (и то кад је епидемија код људи; а кад је код стоке, онда се вади на липовини, С. Тројановић, Ватра, 81). ГОРУН Стіелеіцхе, Соммереіцхе (qуерцуѕ пендунцулата).
Д. се гранчице налажу на »живи огањ« (С. Тројановић, Ватра, 68; 99; 125), који се вади у лустративном циљу; на д. се чак понегде и изводи жива ватра (ібідем, 238). Нагорелим д.
На ј. вади се живи огањ (С. Тројановић, Ватра, 72; 75). Ј. има велики углед код босанских Каравлаха. Кад су Исуса шибали ј.
и граорка, па се тим из пећи вади ватра, »да не буде ни к. ни граорка у житу« (ЗНЖОЈС, 7, 1902, 146). Девојка која хоће да привуче момка, савије смртну
Л. има велики значај и у култу; »Л. је дрво благословено« (С. Тројановић, Ватра, 68). На њеном дрвету вади се живи огањ (СЕЗ, 17, 134; С. Тројановић, о. с.
има значај и у култу, нарочито у лустрацијама. ОД о. коре праве се лиле за петровданске ватре (ГЗМ, 6, 368). Из ње се вади и жива ватра за чишћење људи и марве (ГЗМ, 6, 272). У Самобору о.
Ћипико, Иво - Пауци
— Да, брате, требам паре! Раде не одговори, већ приђе к столу, положи на њ торбу, и из ње вади одјелито увезани новац: — Ево, — вели добројивши, — а за остало ћеш причекати... Није ти за главу...
—Је ли све? — понови газда. Раде не одговори ни по други пут, већ вади новац из торбе и полаже га на сто, и извадивши из торбе пошљедњи завежљај вели газди: —Број! Има га доста!
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Потом се окрену и рече да му је потребна млака вода. Кирча изађе из просторије, а калуђер поче да вади из бисага осушене листове неког биља које нисам препознала, мале тиквице с прашковима разних боја и чисте беле траке
да тумара по ливади, погледа прикованог за траву и да тражи бели слез, коњски босиок, дивљи сирак, млечику, да вади корен коприве и све друго, сав онај сијасет тих биљчица.
Ето тако. Ако му буде боље! Врана врани очи не вади. Димитрије Да бројим разбојнике?! Да чучим на врху Куле и да зверам по пределу?
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Деда узео лулу и с пажњом о длан је бије, Па испод појаса вади листове дувана сува, И кад их изгњави добро, он онда напуни лулу, И мирно пушећи слуша ветрину што пољем дува.
вида, Јер ова жалосна луда ни бога нема, ни стида: Где год ме увреба само, а он се жалосно смеје, Па мирно из џепа вади дактиле и хореје. А да л' га слушати желим - од шале барем да пита, Већ узев стихове своје с безбожним ачењем чита.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Он нас води пред један окован, за патос причвршћен сандук, и вади из њега један мали, баснословно скупоцен ковчежић, а из овога Александров лични примерак Хомерове Илијаде; ту је књигу
Станковић, Борисав - ТАШАНА
МИРОН (навлачећи епитрахиљ, један крај меће Ташани на приклоњену главу): Тако, наслони, одмори главу, чело. (Вади и даје јој у руке бројанице са распећем): Узми и ово. (Виче): Стано, донеси воде, босиљак! (Ташани): Не бој ми се.
Завесе се никако не дижу! Сунца нема! Чак ни чекрк на бунару не крцка, пошто се ни вода из бунара не вади! Као да се хоће и сама вода да заустави, умртви, да не би текла и жуборила! А међутим у тој кући деца, деца расту.
Код бабе? Како она? Колико се радовала када вас је видела и чиме вас је дочекала, послужила? (Вади им из недара цвеће): Погле, колико вам је цвећа надавала. Због вас сигурно целу башту обрала!
Два пута покушах да себи дођем главе. Ево никако не спавам. И сад, последње веселе, последње пиће! (Вади кесу): Да попијем ове паре прљаве, што сам зарадио пијући и певајући беговима.
Јер без ње, њене куће, не могу, а к њој — не смем. Покушах да сам себи судим а рука — кукавица дрхти. (Вади јатаган из силава, баца га.) Шта ћеш ми ти, бре, када ти је газда кукавица?
РЕШИД БЕГ (барата по појасу): Назо, чекај! Код мене се сад буни, ври. Чекај! А пара биће. (Вади из појаса једну кесу с парама.) Видиш ове паре, ову кесу, она је одвојена — то је закупнина од њена чивлука.
СТАНА (ставља послужавник између Сароша и Ташане. Сарошу): Камо тај дуван? САРОШ (вади из појаса кутију с дуваном и пружа га Стани). СТАНА (узима): Што ти руке дрхте? Шта је опет тамо ноћас било?
МЛАДЕН (са највећим напором се савлађује; вади из силава увијен отров и пружа га Ташани): Ето, татко ти донео дар, да те дарује; да тамо у собу идеш, попијеш и —
МИРОН (чисти Парапуту од земље): И где оволико земље и блата нађе? Сав се земљосао. (Вади из његових недара камење и земљу.) ПАРАПУТА Је ли за Свету Богородицу то узимаш од мене и чуваш?
Како Ташана? СЛУШКИЊА (услужно): Здрава је. Сад распреми Парапутино сопче па оде горе. Идем да је зовем. МИРОН (вади чибук иза врата и пружа га Арсенију.
МИРОН (вади чибук иза врата и пружа га Арсенију. Другом руком барата по масном, широком џепу на мантији и вади дуван целом шаком, дрхтећи и просипајући га проз прсте): Пуни, Арсо, пуни!
(Барата дубоко по џепу и вади прашину дуванску). Ох, опет ми нестао, опет ми неко попушио. Та, јуче напуних џеп. АРСЕНИЈЕ Ама, ти, дедо, ти док
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Почео је мирисе биљака да прима као неки говор. Кад момак рано изјутра сече и вади поврће за пијацу, старац узима снопиће, чисти их од земље, мирише их дубоко.
Другови лармају. Владимир Рибарић држи говор. Павле и Милан грле Бранка. Господин Тома вади из џепа свој стари и старински сат, и, сав уздрхтао, предаје га сину.
Она држи у глави све рокове, и вади полако Павлове ствари и спрема га. Последњих дана се боље осећа и поправила се. — Баш зато бих, мама, мало хтео још
Ако запне пре зида, лом је у кући. Одело четкају све по две жене: једна прелази четком, друга прстима вади перца и прашину. Марко тек скине однекуд бео чаршав, и згази га, да види да ли су жене добро очистиле и ђонове обуће.
Лако корача, смеши се, љубазно отпоздравља, пријатељски пита људе и децу: како су, деци поклања нешто шарено што вади из џепова — сиромашне мајке су децу тешиле да има то и то у чика Спидином џепу, — скине елегантно шешир свима пре него
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
То је једини начин да се дође до аутентичног мишљења о тој појави. Новинар: (вади нов лист хартије). Ја: Ви знате врло добро да има разноликих мишљења о смрти, али су сва та мишљења живих људи, која
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— Сада ћете видети... Ордонанси, испрежите коње! Потпуковник скочи из кола и стави руку позади, као да вади револвер. Али га Лука предухитри, и са револвером у руци, сав нарогушен, раздра се: — Претурај кола!
Када виде да стојимо на друму, застаде и он. — Помагâ ви бог! — каже и седа на гомилу камења. Онда вади кесу са дуваном и пуни лулу. — Одакле ти? — пита га неко. — Ја?... Са границе. — Па куда ћеш? — Ја дома.
— Ено их Бугари! Одозго запрашташе пушке. Рањени коњи се пропињу, други падају. — Вади затвараче! Маса нагрну ка гребену. Непријатељски митраљез је тукао у гомилу. Војници су падали. Излетео сам без душе..
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
И повуче се вода, отпоче Ведранова служба. Али, узалуд Ведран из изворâ вади лишће и труње! Оно, стално однекуд наилази као уклето. Никако лице извора да заблиста.
— Лудо би било поверовати да је ово оно исто девојче које је још пре пола века видео како из мреже вади рибу и баца је у реку? Сумануто! Угледао ју је само једном, и никад више.
Станковић, Борисав - КОШТАНА
(Чује се коњски бат и рзање.) Ја! Зар те је жал, бре, за мене? Ех, Дорчо! Хоћеш шићерч’к. Има батка за тебе. (Вади из појаса шећер и пружа коњу.) На, Дорчо! На, синко!
Немој да ме... СТОЈАН (упада): — лажеш! Ах не лажем те, Кошто! Све бих ти дао. А и сада, ево, све да ти дам! (Вади сахат, кесу, ћилибарску муштиклу.) На! КОШТАНА (одбијајући): А не, не! Нећу то од тебе! Нећу од тебе новаца!
(Окреће се Коштани): Коштан! Де, пој! Бакшиш? Кеса? Еве на!... (Вади и баца јој новаца.) САЛЧЕ (Митки): Други пут ће она то, Митке, други пут! КОШТАНА Али оваква да сам.
А њума, после, живу гу у врећу врзали и у Мораву фрљили. (Устаје, бесно вади јатаган.) Свирите ми бре, и појте, зашто... (Салчету): Ти ли мори, вештице, не даваш! Овамо ти! Овам!
Једнако: »кући«... (показује на кућу). Ете с’г дом сам, кући! (Седа, вади и меће испред себе јатаган, фес, кесу, муштиклу.) Де, бре... (Гркљану): Свири! Да свириш: како нигде никога немам.
ћери да имам, Ни једну Митки не давам, Јербо је Митка бекрија, Он пије вино кајмакли, А и ракију нрвенац, На вино вади ножеви, А на ракију пиштољи«. МИТКА (мрачно): Е с’г ме с’с туј песму с’свим изеде и докрајиса.
Само се по мејане луњаш, само пушке, сабље, жене. И докле ћеш? Липчи и цркни бре једанпут! (Вади јатаган и окреће га према себи): Море, што да се па ја не убијем? СВИ (уплашено): Не, газдо, не! МИТКА Што да не?
СТОЈАН (забезекнут): А? КОШТАНА (одлучно, зловољно): Нећу! Зашта, куда да бежим? СТОЈАН (посрће к њој и вади нож): Зар ме ти не волиш? КОШТАНА (уплашена, моли): Не, Стојане! Не убиј ме! Љубим те и молим! Немој! Болна сам!
Дома ћу, кући... И, жив из њума нећем да изиђем. Мртвога ће ме изнесев... Аха, камо батка да ми те дарује. (Вади из кесе новаца.) Појављује се полицаја с пандурима. ПОЛИЦАЈА (понизно уплашено Митки): Газдо, хајде!
Приближују се кола, сватови. МИТКА (вади новац и даје јој, ређа по челу, лицу): Да те дарујем, да ти дам... Да ти дам беле паре за црни дни.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Ми деца крај мајчина скута У дворишту стали, срце нам се тресе — Отац, ево, свима из јаспрене кесе По маријаш вади за сретнога пута... Ми му руку целуј, а он, као јела Висок, изгрли нас, па коњица бела Закрочи.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Павле узе злаћене ножеве, па их вади из сребрних кора, — али ножи у крви огрезли! Кад то виђе Павле господару, трже сестру за бијелу руку: „Сејо моја, да
“ Беже мучи, ништа не говори, већ се маша у џепе свионе, и вади јој књигу опрошћења, да узимље потпуно вјенчање, да гре с њиме мајци унатраге.
“ У по поља Ђорђе сабљу вади, зулумћарске одсијеца главе. А кад Ђорђе исијече Турке, исијече Турке зулумћаре, онда Ђорђе у градове уђе.
Вук завршава примедбу указујући на „смјесу нарјечија, особито босанскога и чакавачкога“. И вади јој књигу опрошћења да узимље потпуно вјенчање, тј. — каже Н.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Ово је врело сасма наспорно, те колико се из њега вади ова жива вода, толико се у њему више приспорава, и бистрија истиче. А удиљ стоји с врхом пуно му гротло.
Он један снижа људе и виси, богати и сиромаши, високоумне царе стрмо собара, а богаље из буњишта вади, те на царске столице посађа, како што је и Саула од пасења магариња и Давида овчара на царство израиљско био извео.
се подобестисмо и место хлеба дружње месо закидамо гризући се међу собом канда смо сви смушени и вртоглави, већма се вади и кавзи радујући него ли миру. Туђу штету мнимо него ли наш који добитак, да је бољи.
Царску тајну добро је тајати. Ко вели да зна што је, оному и јест оно бог, што он зна. Еда вади се сабља и пушка се потрже где нејма боја? Куд се подео, да се подео.
Та и риболовац удицу или халов поваздан баца многопут у воду и пак вади, еда свакад може колико или штогод уловити? Више празно трга и вуче напоље пак увечер или у мркло доби, кад му се већ
Оно једе и пије и носи се и поноси се, краде и лаже, и блуд твори и лењи се те лежи и спава и с другима се вади и бије се, — а није ја! НА МОРУ ГАЛИЈЕ Ка неко друго сиње море тако ти је сав наш овдашњи житак.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
И што се он у игрању више и ближе примиче к њој, све мање и ређе вади кокице; не једе их, него их стегне у своју шаку, а срце јој силно бије у грудима и страх је неки ухвати од Мана, али
Врана врани очи не вади... Тешко сиротињи! Лако је њему, него мука је нама — мени и теби, и ономе тамо брату, — и показа на зајмодавца