Употреба речи вадимо у књижевним делима


Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

Нагох се на прозор. — Шта ћете? — питам их. — сад ћемо да вадимо мантафу. Знаш ли, да и ти имаш? Метнула је „она“. — Ех?! — и нагох се јаче к њима. — Јес’, јес’!

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

„Њима никад није доста“ — каже господин поручник. — „Они све мисле да ми гранате вадимо из џепова. Добро... Нека се опали још по један метак.“ — Ми смо опалили са овога топа.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Упалио сам жижак у ћелији која је за њега била одређена, затим смо почели да вадимо из бисага оно што је. донео. Имало је ту свега: тиквица са некаквим семењем, врећица са осушеним корењем била, сувим

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

Тако и ми, колицмина, с мала рад посла, разлика језика, подретла ли, и с нахије иначе прозване, — делимо се, вадимо једни с другим и мрзимо ка на туђоверце. Ко си ти, а тко си ти! Ружним имени се прозивљемо.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности