Употреба речи вадити у књижевним делима


Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

„Крјепка јако смерт љубов.” Ово му је конац. 93 Медвед и пчеле Медвед дође к једној кошници, и почне полагано вадити сате меда и јести. Пчела га једна боцне у губицу, а он се расрди, дигне кошницу и тресне њом о земљу.

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

И пође сандуку да извади пређу. — А... јест, јест!... Знам!... Нека, нека, немој вадити! Јелица, видећи како се ушепртљила, приђе ближе и, загледа јој се у очи... — Мајко!... — рече она и сва задрхта.

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

па прелети очима низ урамљених посмртних плаката у црним оквирима на потамнелом зиду, онда приђе орману па стаде вадити једно по једно парче своје суре официрске униформе.

Црњански, Милош - Сеобе 2

„Куд ли та имена нађу?“ питао је Ђурђе, невесело. Павле онда поче вадити неке хартије, па рече да ће у Петерсбургу жене моћи да виде чувене дворце, који се зову Монплаисир и Монбијоу, а поред

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

После донесоше оно „ћупче“, покрише велом једну девојчицу и дадоше јој огледало, те поче вадити из „ћупчета“ ките. Тек што да почну, дође и „она“. Висока, пуна. Црна јој коса у дугим курјуцима пада низ леђа.

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

— Аха, понео сам га... ево!... И писар, дрхћући рукама и тресући вилицама, стаде вадити из џепа неку малу кутицу. Извади је, али не може да притисне дугме, да је отвори.

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Изнад њих, у зеленилу, види се село. Живот је ту страшан. Да би се добило мало земље, треба месецима вадити камен из земље, која је црвена и пуна камења, међу којим је, некада, родила лоза. Свет овде ништа не зна, сем тужакања.

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

И пошто повеша слике заслужних људи и украси собу, стаде вадити књиге и ређати их у прозор. Најпре изводи Народног учитеља свег раскупусаног од силног читања и прелиставања, а затим

а ваљда је рекао у себи нешто на форму »Хвала богу«, а затим ћушну ту страшну књигу испод једне друге, па продужи даље вадити књиге. Извади књигу: Гробари Србије, Живот Исусов од Ренена, Говоре неких посланика на некој скупштини.

! — Ама не мрзим је. Нит’ је волим, нит’ је мрзим. Онако, знаш како! Срета опет одахну и стаде вадити опет неке силне брошуре, затим и друге школске и педагошке књиге, ту: Рајхов Систем хигијене, све свеске, Шта прича не

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

отишао питати, а ја сам остала вани; а кад је он изишао, казао ми је да си ти рекао да идем највеће брдо раскопавати и вадити камен из земље.

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

И зато... ТРЕЋИ ТУРЧИН: Бе, аферим, бабо! СТАНА: Зато им треба зубе вадити. А ако досад нису вађени, Треба им сместа главу одсећи, Да више не лају!... ПРВИ ТУРЧИН: Машалах, бабо!

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

потковице, и од метала уопште, а нарочито гвожђа, плаше демони: отуда, на пример, пропис да се лековита биљка не сме вадити из земље ножем, да не би демон, који је у биљци, побегао).

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

Из њега ћу сада вадити и према потреби разрадити само оно што је у непосреднијој вези са главном темом наше преписке. У моме дневнику пише:

Станковић, Борисав - ТАШАНА

Тада го истрчи и показује на калдрму и, ево, видиш, из ове старе, тако збијене калдрме почне рукама камење вадити и, тобож бранећи се, бацати на све стране, ударати куд стигне, да све пршти и одскаче, и дере се кроз ноћ: »Жиж! жиж!

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Куварица је одјурила, а доктор дојурио. Знао је шта га чека , и одмах стао вадити из кутије велику штрцаљку. Госпа Нола се смеши, и шапће једва: — Јесте ли ви доктор или ватрогасац?...

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

узимај), но стра ако ову прилику пропусти, која је јамачно волшебница у преображеном виду, да нигда неће белог света вадити, приволе га да јој се обећа узети је.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

Онђе ће нас бити и мучити: пребијати и ноге и руке, и вадити наше очи чарне. О синови, моји соколови, не будите срца удовичка, но будите срца јуначкога, — не одајте друга ни

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

Време боју, време миру. Време спавати, време устајати и пословати. Време вадити се и мрзити, време љубити се и миловати међу се. Време мучати, време разговарати се.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности